Просветни гласник

580

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

Из овога издази да се сваки ирошли гл.агодски придев пред којим стоји ирави нредмет, сматра као пасиваи, па чак и онда кад придев иије раздвојеи од свог помоћног магола. Данашн.и обичај којв се дотиче промеаивости и непромењивости прошлог глаголског придева био је утврђен тек око средине XVII столећа, а ј'ош на широј оспови допуњен 1900. године. Правила о промељивосЈги лрошлог глаголског придева. Прошхли г^ааго^с^и придев сам и,ли са помођиим г<л,аго^дом е!ге. 1. Прошли тлаголски придев, употребљен уз имениду без помоћног глатола стоји као придев, и сдаже се са својом именицом у роду II брОЈу. Нримери: Ј'аГ ти сЈез уШез зассадеев. — Без оиупегз есћаррез а Г тош1а(;10п ве (;гопуајеп1 с1апз ипе (1е 4го1з гешоп(;ее8 <1е 1а §а1епе. Н. Ма1о1. — Бе рагеШез ап§'0188е8 зиррогГеез еп сошииш ип138еп4 1ез соеига. Н. Ма1о(;. — Коиз бИопз сев ћоттез зтдиШегз, уеГив с1е реаи (1е ћеЈе. Наис1е1. Од овог правила треба изузети партидипе: арргоиие, аИепЛи, сгжс1ив, сг-јоМ, схсерГе, у сотрггз, поп сотрггз, о1е, раззе, зиррозе, ш, који, употребљени пред именидом, остају неиромењиви, онако исто као и партицип Јгогтгз (ћогв ппз) који је већ постао предлог. Напомена. Прошли глаголски придев неких глагола употребљеи уз имеиицу има каткада активно значење : 1Јп ћотте (ј:ббјти!е значи ип ћотте цш ЛгаагтиЈе; ип ћотте еп1еш!и значи ип ћотте диг еткепб, 1ез сћовев. 2. Еод глагола у траном стању и оних непрелазних који се мењају са е{ге, глаголски придев прошлог' времена слаже се с подметом у роду и броју. Примери: Себ агћгез оп1 е(;е а&аМмз раг 1е уеп(;. — 118 ауа1еп(; 616 сопђгати с1е зе сасћег. Во88ие(;. — Без топ(;а^пе8 е4а1еп1; сотегШ (1е воп отћге. — Жоиз 8отте8 епКп кепив а се §гапс1 етр1ге, (1' ои воп(; зогИз 1ез р1из ^гап^з гоуаитез с1и топс1е. Козбие!. —- (Јиа(;ге сеп(;8 ћ1е88еб гиззез зоп(, геМев зиг 1е сћатр с1е ћа(;аШе; 1 го 18 сеп(з аи4гез оп1 е(;е аЂаппоппев (1апз 1а уИ1е раг 1еиг агтее. 8е^иг. Прошли глаголски пр"идев С ПОМО^НИМ Г<лаГ0Л10М ауојг. Прошли глаголеки придев глагола који се мењају с помоћним глаголсм а^огг, слаже се у роду и броју еа својим правнм предметом 1 ако овај стоји испред њега; остаје непромењив ако нема правог предмета или ако овај долази после њега.

1 Прави предмет може стајати испред прошлог глаголског иридева: 1. у виду личних заменида: те, 1е, зе, поив, поив, 1е, 1а 1е8; 2. у виду односних замеиица уие, \едие1 итд.; и 3 у виду упитиих речи 1еџие1, дие1, сотЂгеп Ле, дие Љ итд.