Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

581

Иримери: 11з поиз оп1 регЛиз. — Воп4е, оп екеа-уоиз ? аћ! зоп спте Г а е1огдпее. ВоззиеЈ. — II поив гепс! 1а 1Њег1е дие 1е ресће поиз ауаИ б1ее. Воазие!;. — II пе ваигаН раз поз твгтИба, 8'И пе 1ез ауаК; ехрептеМеев. Л Т оиз ауопз сЈшпи 4ои4е 1а јоигпбе. — Ј'а1 Ггоиге топ Нуге. — 11з оп* тагсће зе1оа 1еигз сопзеИз. — Е11е ауат* Непдм зез ђгаисћез ји8ди'а 1а тег.

Напомене о слагању прошдог глаголског прпдева који се мења с нолоКним глаголом аУО !г. Партицип г\лаго^ла час непре>лазних час прелазних. Код глагола који се употребљавају час као непредазни а час као предазни, пмамо два сдучаја слагања. Ако је гдагод употребљен као непредазни, његов прошди гдагодски придов остаје непромењив. ако јо пак употребљен као предазни, он се управља према правиду сдагања предазних гдагода. Примери: Е11е а р1еиге сотте ип реШ ед('ап1. — Е11е а песи се (Јие у1уеп4 1ез гозев, 1'езрасе сГ ип таИп. — С' <НаН; сез еп&п1з <ји И а р1еиге8. - СеИе рагИе с1е та ује, је пе Г а! роЈп(; уесие. То псто важи и за партицине соМе, резе, Vа1и . У правом смисду, као непредазни гдагоди, опи су неиромењиви; у пренесеном смисду, као предазни гдагоди, с промењеним значењем, они су иромењиви. Иримери: КАО НЕПРЕЛАЗИИ КАО 11Р-ЕЛАЗНИ Без (;го18 ћеигез дие се сћеуа1 а соиги Ееа с1ап^егв цие поив ауопз соигиз (дме стоји место репЛапГ Јев^иеПез). {дие је овде ирави предмет). Се(1е ргесачМоп уоиз а зегуј (««је Раи1 поиз а Меп зегујз ( поиз је овде одве неправи предмет). прави аредмет). Ееа (Нх 1гапез дие се1;4е е(;оЉ т' а Еез ретез сјие се 4гауаП т' а соп(ее8. соп1е. Еез сеп1 кИо^гаттез ^ие сеМе сатззе Ба са138е С[ие поиз ауопз резее. а резе. СеМе 6(;оИе пе уаи! р1из 1ез (Нх &апсз II а шеп!;6 1еа 61о§ез с^ие се (гауаП ди' е11е а уа1и. 1ш а уа1и8. Прошди гдагодски придев бездичних гдагода који се сматрају као непредазни увек^је непромењив : 1м сИзеИе дк' И у а еи; 1ез дгапЛз с1ш1еигз ди' И а ^аИ. Прои1лп глаголски придев праћен инфннитивол. Ако је прошди гдагодски придев који има предмет пред собом праћен пнфипитивом, он се мења ако је тај предмет подмет инфиннтива; а остаје ненромењив када је тај предмет, с нове тачке гдедишта, предмет инФинитива: Ба регзоппе ^ие ј' а! еп1:епс]ие сћап!ег (ј' а! еп1епс1и 1а регзоппе сћап1аИ). Ба готапсе дие ј' а1 еп1епе)и сћап!ег (ј' ај еп1еш1и сћап1ег 1а готапсе).