Просветни гласник

586

ир0свет1ш гласник

С овом изменом овај се датипски обрт сачувао и у Француском језику и служи да каже у Фрази околност времена, узрока итд., као што би то могла учинити подређена реченица с неком везом нред собом. Ако се гдагол прилошке речеиипе мења са помоћппм маголом еГге, партидипи помоћног глагола е1ап1 и аустГ е№ могу бити и изостављени. Иримери : Сез §еп6гаН4б8 е1ап1 апорГеев, Г аааегпШе в' оссира <1е Г ог&аттаМоп Ди рои\ г оп' 1е2181аиГ. М1&пе1. — Рапз 1отђе, Г ехрбпепсе а ргоиуб цие 1а Ггаисе (;отће. Сћа(;еаи1)г1апс1. — 1_,е гераз јгпл, 1а сотра^те рааза (1апа иие ^гапДе ва11е ои ои 1а ге§а1а <1' ии соисег!;. 1|е 8а§е. — 8о1еппе1 ехетр1е (1е8 јизИсез Ш1р1асаћ1е8 дие, 1Огеи Је Гетрз агЛап^, 1ех §гап(1е8 Саи4е8 аијгеп! 8иг 1еигз аи1еига. 6и12о(;. Раг1еиег- оиз ат81, Севаг еГапГ ргезеп!:. РопзагД. НиИ апв Леја развеез, иие 1тр1е еЈгаи^еге Ои 8сер1ге с!е БауМ изигре 1ез ДгоИа. Касше. Наиомепа. Каткада и нема нодмета у прилошкој речениди или је подмет неодређен: АЂво1итеп1 раг1ап1 (811' оп раг1е а1)8о1ишеп1); 1ев тапдеапГ, Пз шиШрНеп!;, итд. III. Партицип као зависна прилошка реченица. — Партицип као зависна прилошка реченица, намештен у почетку реченице, везује се каткада неправилно за главну реченицу. 1. Партицип се час односи на прави или неправи иредмет глагола главнс реченице. На пример: Е1ап1 сЈеуепи лаеих, оп 1е аи тоиПп. Иа Еоп1;ате. ...Ои ЈаЈззез ои зоитјз, Ма 1'ипе81е атШе резе а Гоиз тез атгз. Каспк!. 2. Час се партицип односи, као силепса, на неку личну заменицу, која се налази у неком присвојном придеву. На пример: Е! р1еигез (1и \1еШагс1, П §тауа зиг 1еиг тагђге Се дие је т1епз с1е гасоп1ег. Еоп4аше. 3. Партинип као реченица може дати места једној врсти плеоназма, тиме што се подмет ове рсченице налази поменут неком замоницом у главној реченици. Примери: Хс5 Нотагпз зе АезИпапГ а 1а диегге е1 1а гедагд.апГ сотте 1е зеиI аН, ј|з ауа1еп1 ипз 1ои1 1сиг европ' е! 1ои1ез 1еиг8 репбеез а 1а рег!ес^оипег. МоШездшеи. — Без еппеппз, ипе 1'ојз сШгзез, П п' оп! раз (1е рете а јез таЈпсге. У свима овилМ примерима, прилошка реченица стоји место подређене речонице, и она је боља од ове зато што је збијенија и бржа:. Шап1 Ае^епи глеих стоји место циапЛ И (т пеуепи пгеих...; тако исто 1ез Ћотатз зс ЛезИпапГ а 1а диегге стоји мссто сотте 1ез Иотатз зе ЛезИпагепГ а 1а диегге, итд. На завршетку овога прегледа употребе Француеког партиципа, ваља напоменутн да се, у погледу ових критика, многи најпозванији тооричари не слажу, и да се не види доста јасно колико ове тако наго-