Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

587

милане Финоће доприносе разноликости и богатству језика. Гдавно је имати на уму да су ова правила утврђена: њих треба знати и примењивати, и ако има најславнијих писада који их нису знали или су их преступљивади, а стил. им због тога није ништа изгубио ни у јасности ни у тачности. Београд. Мил. ВујановиЦ проФесор.

МОРАЛНЕ, ДРУШТВЕНЕ И ФИЛОСОФСКЕ СТУДИЈЕ СА НАЦИОНАДНОГ ГЛ.ЕДИШТА (свршетак) ГДАВА ПВТА Фидософска настава. I., У Немачкој се кдасичке студије не завршују испитом зрелости, на крају средње-школског образовања: овај испит само даје приступ на университете и традиционално је да се на њима настављају своје студије под управом изабраних наставника који постају тако рећи гдава какве школе. Тада може да се темељно изучи ФилосоФија, из које су се у гимнази.ји научили једва довољни основи, али која улази у целокупну наставу много више у Француској. Име ФИлосоФија сачувало се чак за цео скуп наука, и доктори се називају доктори филосоФије. У осталом, и поред допуне студија коју ученици добивају на университетима, ми сматрамо да треба жалити одсуство потпуне философске наставе у немачким гимназијама. Једина олакшавајућа околност је то што метаФизичко и морално васпитање припада вери, пошто је Немачка. још веома религиозна. У Француској, тако .је укорењена и, једном речи, тако онравдана навика рачунати на Факултетске студије што се тиче допуњавања свога образовања, да би, упућивањем ФилосоФије у Факултете, било чисто и просто укидање. Французе треба узимати онако какви су и не хтети их привољевати, противу њихове воље, ка лажном германизму. Еласичке студије треба дакле да се заврше, за све ученике, потпуном и правилном философском наставом. Код нас се сада ради на философском обнављању, и, као што се радо каже, еволуцији; отуда, у класама ФилосоФије, једна незгода и једна корист. Незгода, коју би ублажила иростија и елементарнија настава, то је нека збрка, која је постала из еамог богатства идеја и цросветни гласник , II кн>., св. 6. 1905. 39