Просветни гласник

588

11Р0СВЕТНИ ГЛАСННК

такође из неизвеености које још постоје у многим питањима. Корист, то је давање младим духовима призора живота и напретка, шшдне Ферментације идеја. Наставник, у присуству својих ученика, врши ово истраживање истине у чему је Мадебранш гледао најбожанскију употребу људскога разума: он их доводи да прате рад његове мисли и, тиме, вежба их да сами собом мисле. Осим тога, вели Г. Л.ашелие, за ученике је велика морална добит када осећају да им наставник говори само оно што му изгледа истинито и да ће они имати да понове само оно у шта буду сами убеђени: „Наше класе ФилосоФИЈе су данас, пре свега школа искрености." Г. Маневрие, позивајући се на предлог који смо ми ту скоро били изнели да се подели на више година настава разних делова ФИЛосоФије, захтева да се посвете бар две године философским студијама. Г. Лашелие вели опет: „Ја бих желео да се Философија учи две године а не 'једну, и тражио бих за чисту философију , за те две године, само трећину времена; било би дакле места поред ње за научну наставу обимну и исцрпну." У Италији, према новим програмима, предаје се ученицима прве године, „описна психологија," која се првенствено састоји, вели програм, в у набрајању, класиФикацији и анализи основних психичких Факата и у излагању њихових експерименталних закона." Друге године, програм садржи „Формалну и традиционалну логику, сведену, колико је могућно, на питање у којима се све ФилосоФСке школе слажу; томе ће се додати теорија о индукцији и о експерименталној методи према модерним радовима, са нарочитим вежбањима и применама, чак и путсм читања." Последња година посвећује се највишим питањима Философије , поглавито питањима приватног и друштвеног морала, правним и политичким начелима, „изучавању репрезептативних конституција, и, нарочито, италијанске конституције." Томе се додају ноције из естетике и историје ФилосоФије. МетаФизичка иитања су избачена. Да ли треба тако искључити из наставе метаФизичку или, ако се хоће, општу философију ? Ми ћемо одговорити са једним Италијанским философом , Г. Анђули: „Оно што не може да се одвоји у прогресивном јединству науке, не треба да се одваја ни у прогресивном Јединсгву наставе." Тврдити да средња настава треба да прими само оно што је доказано, искључујући оно што има чисто хинотетичку вредност, то је хтети лишити је њене највеће васпитне моћи. Кад би се искључиле из наставе хипотезе, онда би се морале, као што то оправдано вели Хекел, осакатити све науке. Оно што је важно, то је то да се хипотезе представе као хипотезе, а не као доказане теорије. У осталом, најузвишеније и" најобјективније партије ФилосоФије јесу такође и најлепше. Ми не полажемо толико на „психо -Физику" и на