Просветни гласник

592 просвеши гласник

софије, навикнути да потврђују позитивна сазнања, они се показују негативни према свему ономе што не да.је математичку или Физичку извесност. Чим ступе ногом на домен мораллих и друштвених* ствари, они осећају вртоглавицу о којој говори Пдатон: земља им се окреће, њихове очи су засењене, и они у тодико више говоре неразумно, у колико су више навикнути на праволиниско размиптљање позитивних наука: безбројне ниансе моралног света ишчезавају испред н>их; остаје им још само, као што такође вели Платон, да „загрле дрвеће и камење које налазе на, своме путу." Свет св оправдано тужи на књижевнике без ФилосоФије; још много су опаснији научењаци без филосоФије, јер књижевност, бар, није страна моралном и друштвеном животу, она је чак улаз у то, док се међутим, искључива студија наука и њихових примена завршује градећи лажним и материалишући и сам дух. Удружена са фидософијом , на против, наука је величина мисли, и дође ди ту књижевност да дода свој чар, цела душа је утврђена и удепшана. Изван ова три израза пробдема — наука, књижевност, ФидосоФија, — налази се само сенка од васпитања, или образовање често опасније но што је корисно. Ми одбијамо, дакде, у пркос званичних програма, садашњих иди који ће доћи, имена „кдасичке наставе" свакој комбинацији студија у којој оскудева који од ових израза. Вез књижевне и ФилосоФСке културе, „ви ћете увек, са свима вашим наукама — говорио је брутадно Сен-Марк Жирарден моћи стварати само корисне животиње." Срећа ће још бити ако се не буду стварале некорисне животиње. Ту скоро објављена је, за будуће лекаре, матура без озбиљних философских студија и без огдеда у дисертацији на Француском језику, очекујући матуру Француске наставе, која ће још више бити оштећена: Међутим, будућим декарима је нарочито потребна потпуна ФилосоФСка кудтура. И када се питају медицински Факултети о образовању које треба да добију у дицеју сутрашњи ученици, треба бити особито обазрив и резервисати се. Еао сви специалисти, проФесори медицинских Факудтета се сувише губе у својим особеним студијама и сувише искључиво се занимају стручним испитима за којо спремају: кад би се њима веровало, морао би се младић у дицеју преоптеретити зоодогијом, ботаником и хемијом, јер је тиме њима, како они мисле, уштеђен силан посао. 1 " Али медецина. није чиста наука. Онаје.још и нарочито воштина: шта више, она је великим делом психодошка и морадна наука. За. лекара је важнија психологија него ботаника; неће он ићи да бере биљке (чијо ботаничке особености, у остадом, немају никакве везо са медикадним особеностима); лекар треба исто толико да утиче на дух бодесника колико на његове органе; његово морално дејство

1 Онп су чак захтевали да се у коленима врше дисекције.