Просветни гласник

593

често ииа три четврти у његовим успесима, ако она не доноси и део }спех. И не говорећи о умним илл нервним болестима, зар се не обистињава све то вшпе, у наше време, удога сугестије у медедини, највиши утидај поуздања и наде, мира и јачине душе код бол.есника ? У дородидама, лекари играју још често у нашо дане улогу саветодавца и пријатеља, као у добро старо доба. Мисли ли се зар да је сва дужност иравога лекара да опипа пулс, да посматра језик, да напише рецепт који је на памет научио у каквом Формулару, да узме шепшр и да се попне у сво.ја -кола (и све то траје петнаесг минута), да на крају запише у своју књижицу: једна посета код Г. X....: 20 дин? - Добра ФИлосоФска култура потребна је да заштити лекара од теориског материализма коме га излаже амФИтеатар, од практичног материализма коме га излаже вршење његовог свакодневног посла; ужлвање- у узвишеним стварима неће му дати да претвори у занат једну вештину у којој морад има највише учешћа. Л.екар није обичан ветерииар људи и жена; он још мање сме да постане прост трговап са рецептима. Ни у коме занимању, није лакше злоупотребити било лаковерност, било побожно осећање које гони какву породицу на све жртве због онога од својих чланова кога види да пати и за кога се боји да га види да умре. Грабљивост лекара је једна од најгнуснијих злоупотреба које се могу у науци учинити, и ми видимо како се данас такви примери умножавају; којошније наишао на своме путу, поред толиких нреданих лекара, лекара шакала, циаегепз диет Ае^огеГ? Што се тиче шарлатанства, ако оно упада у апотеку и шири се бестидним рекламама, немојмо допустити да оно продре и обешчасти и саму медецину. Докторска диплома је нривилегија коју Држава даје, морална и друштвена гаранција: Држава треба у томе и да постави своје услове. Најбитнији између свију, то је да се мора добити до краја књижевно и филозофско васпитање, које чини духове либералним и незаинтересованим. Да би се дало штогод сувременим предрасудама, могу се, одржавајући ипак на бакалавреату оглед дисертације на француском језику, будући ученици модедине ослободити некојих класа грчког језика у реторици и једне класе ФилосоФије, што ће се заменити научним студијама. Ношто се данас наука ставља „у пилуле" или у пастиле, да се уштеди духу рад око сваривања, нека се даду у будућим лекарима још неколике пастиле из природне историје. Што се тиче оних који желе да покажу бакалавреат из књижевности и из математике, већ се учинила ногрешка што се за њих укинула дисертација на Француском језику у новим програмима бакалавреата; захтевајмо бар да они посећују недељно дво или три редовне класв ФилосоФИЈе, и да се они ту измењају са редовним ђацима. ПроФесор Философије умеће подесити своја предавања према то.ј ситуацији, ко.ја у осталом мора бити привремена: данас или сутра бићемо прнморапи