Просветни гласник

594 ПЈРОСВБТНИ ГЛАСНИК

да се вратимо озбиљним философским студијама за све. Очекујући то, могу се избадити из програма Философије, за будуће лекаре и ученике државних шкода, питања која се односе на историју ФилосоФије и ФилосоФске писце, на естетику, на философију језика, на историску критику и на философију историје, па примењену логику. — Ади, узвикнуће читадац, све ће то вредети, чак за каквог будућег лекара, допунских студија из ботанике (с којим неће знати шта да ради), ил.и из Физиодогије, коју ће доцније морати понова да учи, са скадпелом у руци. — Без сумње, али покушајте да убедите у то специалисте тако зване више наставе, која, изузев отмене изузетке, постаје све то више припрема за техничке испите: пгдпиз, сИдпиз ез гпГгаге! Рђаво схваћен угилитаризам продире унас; класичка настава мора да учини неке концесије тим чувеним „новим потребама модерних друштава", нарочито француска настава објављује помиезно њихово потпуно задовољење: потребу за све ботанике, нотребу зоологије, геологије, минералогије итд. Знајмо то све за дан бакалавреата, како бисмо, вели Гијо, стскли, са дипломом „право да га заборавимо". ГЛАВА ШЕСТА Потреба фидософских студија за проФесуру Еакви проФесори, такви ученпци. Ми не сањамо, са Пдатоном, да су фидософи краљеви, него, скромнији, жедеди бисмо да су васпитачи, и на улазу у проФесуру требало би ставити: „Нико не улази овде ако није философ ". Паскадов отац је желео да његов син „буде увек виши од посла који му се давао да изврши"; са још више разлога треба проФесор да буде виши од свога стручног посла. Кад би ее рекдо, на иример, да би требадо да граматику, да се добро научи, предаје философ , изгледало би да се каже парадокс, а међутим рекда би се истина, јер заиста треба владати граматиком, да се она објасни, да се учини занимљивом, да-се постигне да се схвати њена догика, чак и онда, кад се она сматра нелогнчпом. А када би се рекло да би особене науко, као хемију или геологију, боље предавали фидософски духови, кад би се чак тврдило да би, за основу наставе, било довољно повратити све кдасе проФесорима који имају у исто време јаку философску културу као и своја специална знања, то би тек привидно био парадокс. Нска какав матурант, који је подожио матуру из наука, не сваривши ни математику ни Физику ни природну историју, што се тражи програмом, нека уђе у нормалну школу, да се у њој, за три године дана, опет претовари искључиво наукама; да ли је сигурно да ће он тим самим умети учинити математику, механику, Физику и хемију васпитним? Да ли је сигурно да ће се он уздићи изнад ситница, да ће