Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТ01ШС

545

Ни остаде три школске зграде у Тија-Бари и код Старе Цркве нису најбоље, и зато би требадо наредити да општина настане да и њих што пре замени новима. Учитељима се овде уредно издаје станарина а прилично се шкоде снабдевају и остадим потребама. Општина се боље стара и о сиротним ученицима својим него нишка општина. * * * И у Нишу и у Пироту нашао сам озбиљна рада и успеха у школском раду појединих наставника и наставница. Сразмерно времену прешло се доста наставне грађе, која је темељно обрађена. Уверио сам се да су насгавници и правилло разрађивали насгавну грађу, а мени то није било тешко уочити. Али сам исто тако уочио да су понеки понешто и грешили у раду раније као и преда мном. Може бити да их је мадо збунио мо.ј изненадни додазак те и није баш у сваком одељењу ишдо све глатко. У једном III разреду учитељ је држао у рукама неку граматику, један је ђак писао реченицу на табли, пет су ђака стајали уз њега, а сви они у клупама чекали су такође да онај на табли напише реченицу!! Кад је ђак написао реченицу отпочела Је анализа. А кад сам ја узео граматику са стола. где ју је учитељ спустио, рече ми он: „То је због реченица"!! У једном III. разреду читан је чланак „Сима НенадовиК", и кад је цео прочитан, почело се спочетка. На питање моје, да ли га читају ученице први пут, одговорила ми је учитељица: „Готово први пут"!! У једном II. разреду читан је чланак „Бресква и Јаблан". Прочитале су га ученице два три пута једно за другим. На моје питање читају ли га први пут, учитељица ми рече: „А не, лекцијаје, причала сам и задала им."!!! Кад Је свршено читање овога чланка, онда рече учитељица: „Хајде читај ово даље што имамо за понедељак."!! Ученице су читале но реду како седе и ту нову лекцију!! У једном одељењу чуо сам и нову деФиницију тачке. II ученица а после и учитељица рекоше: „Тачка је греда преко које кад се прелети, може се пасти и разбити нос". Тако је учитељица објаснила. На учитељским већима и у Нишу н у Пироту расправљала су се питања, која се тичу школе и учитеља. Говорило се озбиљно, често пута љутито, ватрено, али су се споразумели. Решено је да већа држе уредно и да одлуке буду обавезне за све чланове већа. П у Нишу и у Нироту, и ако гост, говорио сам и ја; истакао сам важпоет учитељских већа, посаветовао сам управитеље да мање сами заповедају и да се више о свему договарају и са учитељима и са учитељицама, иа ће видети да ће имати више успеха. Још ми је мило што сам опазио, ако се не варам, да је свима наставницима био мио мој долазак. Л.епо су ме предусреди, радо су се разговаради са мном о појединим школским придикама и питањима. То ме тера да непрестано верујем, да би се они радовали сталном надзору, без кога им је збиља тешко, То су ми неки и рекли. А шта је ток са добрим наставницима по седима?!