Просветни гласник

616

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Паарике:

Воде

азотних

етарског

угљеннх

материја екстракта

хидрата

целулозе

пенела

Обична зелена

89.92%

1.28%

0.34%

6.07 °/„

1.82%

0-57%

'Бллпбарна

91.60 »

1.74 в

0.40»

4.24,,

1.56 »

0.42 »

Нераиџаота

89.12,,

2.70 »

0.69 »

5.83,,

1.47 »

0.63 „

Круниа зелена

91.15 »

1.22»

1.07»

5.15 „

1.22 „

0.74»

Црвена (бугарска)

85.81 „

1.56»

4.01»

5.48 »

2 02„

1.12»

Рпшзерва Пешнкићева

83.35 „

3.22 »

1.06 „

8.90 »

1.06»

1.42 „

ШеКера просечно имају 2.5 до 3.1°/ 0 . По саставу и паприка дакде има важности као поврће. 4. , \-р М. Т. Леко покреће питање о вежбању почетника у Хемнјској Лаборато])нји Универзитета и жали што г. Лозанић није дошао и на овпј састанак. У вези са питањем о вежбању почетника у Универзитетским Хемијским Љбораторијама приказује Д-р Леко немачки превод упутства Д-р Александра Смита (Б-г А. 8тШ1) проФесора Хемије на Универзитету у Чикагу ('РгаМгзсће ТЈћипдеп. ЕгпјаЋгипд гп сИе Сћетге 1904.), које су преведи проФ. Д-р Хабер и Д-р М. Штекер (81оескег) и по коме се по преиоруци Д-р Леке радило прошле године и у Хемијској Лабораторији наше Велике Школе. .Теднога од преводиоца и то проФесора Хабера пре две године изаслало је Немачко Бунзеново Друштво за примењепу Физичку-Хемију као експерта у Америку, да тамо походи важније Велике Школе и Фабрике, и да се упозна са тамошњим уређењима, начином рада и успесима на да све то упороди са приликама у њиховој земљи. У предговору превода Смитовог Упутства помиње Хабер како је у Америди много штошта нашао да је друкчије но што је у њиховој отаџбини и да га је изненадило како се на тамошњим Великим Школама у погледу иочетне лабораторијекч наставе сви држе једног истог корисног система, који је Немцима непознат, а заслужује, да му се обрати пажња. Стога је међ американским упуствима за почетне хем. радове у Лабораторији тражио, и изабрао ово Смитово упутство као по најбоље, и превео га са својим млађим колегом Штекером. За вишу Великошколску наставу Хемије и у Америди у опште признат је немачки начин рада, али ни један наставник Американ. Вел. Школе у почетном лабораторијском раду не држи се методе, која је у Немачким Вел. Школама усвојена. У погледу те почетне наставе вели Хабер Американци су надмоћнији од Немаца. На Великим Школама у Америци не почиње се рад у Хем. Лабораторијама аналитичким реакцијама, већ се нрво у главноме понови оно што се на предавањима из Хемије чуло и видело. На тај начин добија се много поузданија основа за даљи рад. Није сам_) та корист већ за наше прилике, такав је почетни рад у Лабораторији од значаја нарочито и за будуће наставнике Хемије у Средњим Школама, ко.јима