Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

ПРЕГЛЕД ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА ПО ЗНАЧЕЊИМА На први поглед чини се, да је сваки глагодски облик везан за извесно значење, и нрема томе да је неопходан у језику. У .самој ствари тако не стоји, јер већина тих облнка могла би се потпуно одбацити без штете за саму мисао; на пример, могли би се одбацити еви временски облици сем арсзенса, иерфекта и футура; даље, глагол.ски прилози еем нешто мало (прилог садашњег времена у начинском значењу), и, напосдетку, инфинитив , као што је то случај у маћедонском говору јужних крајева. Дакако, кад бн се у овом правцу терало у опште, добио бн се веома прост и веома скучен језнк; управо, добила би се прнблнжна слика примитивног говора. Значи дакле, да де с развијањем живота развија и говор, и да сваком појаву у језику одговара нека потреба у животу. Споменуте глаголске облико изазвада је потреба, да се обележе извесне нијансе нри казивању радње* и да се избегне силно понављање, монотонија, што ће рећи, да се иостигне разнодикост и лепота у језику. Они су дакле непотробни у том смислу, што се мисао може саопштити и мимиком, а ми то споменусмо стога, што баш на основу једнаке службе и замењивања хоћемо да изнзсемо, на колико се начина може казати једно значење. То, дакако, није ништа ново, али је занимљиво и даје преглед глаголских облика по значењима, а сем тога, боље ћсмо се упознати с Функциј ама тих облика, ако нх посматрамо и са још ког гледишта сем оног уобичајеног, по коме се полази од облика, а не од значења. Садашњост. 1. Садашњост се представља презвнсом, и за то нису потребни никакви примери. 2. Кад се у садашњости нешто помишља као непоуздано и сумњиво, онда се место презенса може употребити Футур ; на пр.: