Просветни гласник

НАУКА И НАСТАБА

Доста стара бити ова пословида. — Ја ломислим, да ту неАе бити (није или нема) никога од наших, па се вратим. Сем тога футур значи садашњост и у оваквим примерима: Он сведочи, да се Немања родио у Зети, а то &е рећи исто, што у Дукљп. — То неКе реКи ништа друго, него да треба добро пазити. — Кад отад остари, он преда старешинетво најпаметнијем сину, ако Ке бити и најмдађи (ако и јеет, макар да је најмдађи). Ирошлост. 1. Свака врста нрошлости може се исказати перФектом, али нрошдости с извесним особинама радије се казују имперФентом, аористом и плусквамперФектом, што је све познато н без навођења примера. 2. У приповедању прошдих догађаја често се норед перФекта и , аориста употребљава презенс свршених гдагода, ређе трајних (историјски презенс). У тој истој сдужби надазимо и императив 2. дида једнине уза субјекте 1. и 8. дида једнине и множине, а тако исто и футур, ади много ређе. Примери: Дувљан устане, дигне пдочу, иуети их унутра, па опет пдочу нз врата иривали. — Кад у јутру дан осване, устане дарев син, па, однесе оду оне обадве јабуке. — Књигу иише Жура Вукашине, тајно иише, а тајно је гиаље, у књизи јој овако беееди. — Тако .једном иишем му да дође, ади он ни гдаве да окрене. — Р131(1а8 ге81з1еп1;е8 ХМатез гтасШ рпто 1тре1;и реИИ, Ји ^еМеа регзедиИиг тиЦоз ГпкегЏсИ, сазЈга ћоз1шт сарИ. — ' Епе1 •стеХебгцте ТкУвасрецгцс дш^аХХе!, гдг Коооу. Онда се он умиј, обуцн и удеси, па хајде за девојку. — Како он то рече, а ми бежи. — Дете спопадне букву па иовуци тамо, иовуци овамо, али не може да је ишчупа. — Она се насмеја мадо, па опет удри у пдач. На то Ле реКи (каже, рече, рекао је) најстарији син: „Ја ћу ноћас чувати јабуку." — По свему видим, реЛи Ке судија с достојанством, да вам деца имају депе дарове. 3. За приповедање радња, које су се у прошдости понављаде, употребљавају се, истина, перФект и имперФект, ади доста чесго и кондициокал ; на пр.: Кадгод би се смркло, Еукдид би из Мегаре у АтИну ишао. Кад би дошла каква сирота пред кућу. свекрва би је отерала, а снаха би свој задогај сироти уделила. — Ја бих му свакад у јутру донео по чашу шљивовице, коју би он по често ирииијао, док је по подне не би сву иоиио. — Бида три брата, па на биједом свијету ништа нијесу имади до једну крушку, те би ту крушку редом чували: један би остао код крушке, а друга двојица ишла би на надницу.