Просветни гласник

ПАУКЛ И ПАСТАВА

Сад ћу дећи у еандук, па да ти кажем, зашто сам се насмејао. Господе, зар ти моје ноге да оиереш? — Кога да молим? 3. Кад нам нека скора будућност због различних нрилика изгледа тако поуздана, да је замишљамо, као да се већ догодила, ми је можемо казати не само Футуром, него н аористом ; на пр.: Авај менн до Бога милога, где иогибох (ћу погинути) јутрос пред моханом! — Умрех од жеђи. дај ми чашу воде. — Одреши ми руке, јер ми обе отпадоше. — Дижи, побратиме, уједоше ме пси. — Узећу једнога коља, па одох у свет. 4. Због сличних разлога будућност се може казати и перФектом: Јаши коња, бјежи у Котаре, обоје смо изгубили (изгубисмо, изгубићемо) главе. — Ако не дођеш, проаао си. — Отани, царевићу, ниси утекао , — Бежи, док те ниеам убио (или: док те не убијем). — Долеси ми да једем, на да те благосдови душа моја, док нисам умро. У ова два иосдедња примера будућиост се не може вазати Футуром. 5. И инфинитив се може наћи место Футура, ма да доста ротко; на пр.: Ја као велим, он аогинути, а ми остати сами, па је боље да бежимо. — Причекај до јесени, а ја сам ти за њсга јемац. На јемство иикада вјеровао нијесам, а до јесени иди ја не доИи, иди тебе не наИи. Ови с} 7 иримери занимљиви и са те страие, што у љима имамо номинатив с инфннитивом, само пгао је он независан, самостадан. Уиореди- с овим примерима: Мирна стада, гледају се меку траву скупа иасти. Стародубров. — НозГев гјсН е&зе (Исип^иг. — О КХроо еЛеуето гшГјеси. 6. Кондиционал се по свом основном значењу односи на будућност и често може стајати место Футура; на пр.: Цар не знађаше, како би боље укротио силнога непријатеља. Бојао се, да му се не би што десило у путу. — Ко би мене воде напојио, тај би души место ухватио. — Ако бих га нашао, рекао бих му. — Све ћу му рећи, па кад не би ни то помогло, оканио бих га се (Упор. с примерима: И ако би тако учинио, добрим пу те даровати даром. — Кад бих тебе кнезом поставио, реИи Ие ми остади главари). Б. 1. Будућа радња, која се има свршити пре, да би се могда посде ње извршити друга радња, стоји у зависним реченицама (са свезама: ако, и ако, кад, чим, док и него и у релат. реченицама) и казује се или Футуром ексактним I., или презенсом перфоктивних глагола, или кондиционалом. Примери: Ако будчм могао , писаћу ти. — Кад (иди: чим) он буде догиао, чућемо све. — Који не буде дошао, биће кажњен. — Сит Котат кепего, зсгЉат ас1 1е. ШШШ ■