Просветни гласник

28

1гг0свктнп глаоник

Кад свршим посао, доћи ћу. — Ако добијем, пара, платићу ти. — Еога угледаш , реди му. — Штогод зажелиш, ои ће ти дати. Чекаћу га, док се не врати. — Нећу ићи пре, иего ме иозову. Ап^едиат с1е се^егхз геђиз гезроппео, с1е те раиса сНсат. Ако би ме зааитао за тебе, рекао бих му све. — И ако би дошао, опет ће све ићи по старом. — Који не би дошло, биће кажњен. Ко би саавао у оно.ј кући, нека опере хаљиие. — Молим свакога, кад. би му иала на ум каква посдовица, да је запише и мени пошље. 81 ћос сгеЛаз (сгеДтепз), еггез (еггауепз, еггаћ1з). У релативним речеиидама и концесивним са свезом и ако може се споменутозначеље казати и футуром, ма да доста ретко. Примери: Неће тај битн наследник твој, него који изиКм (буде изашао, изађе, изашао би) од тебе, тај ће ти бити наследник. — Оцустошиће земљу, да ће се чудити недријатељи ваши, који Ке живети у њој. — И ако Ае ее заклети, неће му се веровати. 2. Са свезом ако може се ова предбудућа радња казати и аористом ; на пр.: Ако аустих (будем пустио, пустим, бих пустио) жива огша, гњездо ћу ти опалити. — Ако иођох , нагледах се јада, ак' не пођем, нећу видет' драге. — Ако л.', секо, ја иогибох тамо, спомеии ме по пешкешу моме. 3. Кад будућој радњи у зависној реченици следује у главној жеља, која се казује прошаетим глаголским придевом, онда у зависној реченици, поред споменутих обдика, може стајати и прошасти глаголски придев (асимилапија начииа). Нримерп: Ак' узела (будеш узела, узмеш, би узела, узе) ми ла брата свога, Божја од вас пе остало трага! — Кад изагили кључи из Дунава, Симеон се греха опростио! — Ти немао гроба ни порода, док турскога цара не дворио! — Тако бидо свакој друзи, која мајке не слушала! — Кукавица био, ко ти иобегао! 4. Ова предбудућа радња врло ретко стоји у главним реченицама и казује се Футуром ексактним II.; на пр.: Кад ти оцо почнеш, ја % већ бити евршио свој део. — < л >ш А п 1 о 1 ишп орргебзегН, 18 ће11ит рег1си1о8Ј881тит соп/есегИ. Посдовичео (гномско) значење. Готово сви глаголски облици имају једну заједничку службу, а. то је, да представљају различна правила, у којима дотични облик нема сиоје обично значење, него стоји у безвременском иди безначинском смислу, управо у општем смислу. То нарочито бива у пословицама, али доста често и изван њих.