Просветни гласник
34
просветни гласн1ж
Сазнањем, да је наш проблом бшшлпки, створена је важна подлога за даље испитивање. Ка .д је за тим В. Косћ увек у науку своју бактериолошку технику и мотоду чисте културе, нриступидо се у првом реду кул.тивисању разноликих свотљивих бактсрија а у најновије време и култивисању виших светљивих гљива. Тек тада омогућено је, да се разликују разнолике врсте једне од других, да се лепо испитују услови развића и ирирода светлости и да се са већим успехом приступи ближе проблему светлосна развића. Ако се не обазиремо на светљиве Реп<1шеае, које се увршћују час у животиње, час у биљке, и које имају знатан удео у величанственој појави морске светлости, и ако оставимо на отрану т. зв, севање извесног цвећа, које је прво запазила кћи Линсова и које свакако почива на сасвим другим узроцима, вероватно на каквом чисто физичком, и можда припада појавама, у које долази појава ватре Св. Елмса, то излази, да све биљке, које одају светлост, припадају гљивама, и то бактеријама и кончастим гљивама. Да би се избегли неспоразуми нека је одмах поменуто: кад говорим о биљкама, које одају светлост, мислим увек на светлост, коју производи сама биљка. на сопствену а не на ре#лектовану светлост, на коју (реФлект. светлост) се своди као што је познато красно иризирање неких морских алга, изванредна, као смарагд зелена сјајност и светлење протонеме од 8с1то81е§1а озтипсћасеа и реФлеке Флагелате Сћгошорћу1оп Козано®, који подсећа на растопљено злато. Познате су већ око 30 разноликих бактерија и од прилике за половину од тога друге гљиве, које могу да светле. Ако се упореди овај број са укупним бројем свих познатих биљних врста, мора се свакако означити као врло мали. И.а и поред свега тога, пошто поједине од гљива, пгго светле, долазе у најобичније биљке, често смо окружени у природи па и у домаћем газдинству светљивим објектима, што бих желео објаснити двама примерима. Све до пре кратког времена сматрано је светлење меса закланих брава као реткост која изазива чуђење, као куриозум, чијије постанак приписиван непознатим а ретко вероватним узроцима. Кад се сам латих, да ствар испитујем, немађах материјала, и ма да сам ступио у везу са разноликим личностима и заводима, који још понајлакше могаху доћи до меса које светли, није ми послато у току од 2 године ни једно једино парче. Бејах већ наумио, да напустим свој план, кад ми паде на ум, да испитујем месо, које ми се шаље за кућу, и на моје изненађење показа се, да такво месо, остављено за 1 до 3 дана у какав хладан простор, отпочиње у многим случајевима да светли. У даљем трагању за овом појавом нађох, да светлење наступа још много чешће, кад се купљено месо метне тако у 3"1 0 раствор кујнске соли, да му од прилике једна половина вири из њега. Од испитиваних проба меса за време од 3 месеца светлеле су око 87°/ 0 ! и то од го-