Просветни гласник

НАУКЛ И НАСТАВА

веђег меса 89°/ 0 а °Д коњеког 65°/ 0 . Као узрок светлеља откривена је помоћу чисте културе увек једна и иста јако светљива бактерија, Вас1епит рћозрћогеит (Соћп) МоНзсћ. Потто сам већ кроз више година изводио такве опите не само у Прагу, већ и у другим варошима, у главном са истим резултатима, може се спонтано светлење меса одиста сматрати као сасвим обична иојава. Проузроковач оваквог развића светдости, Вас<;егшт рћозрћогеит, долази према томе у најобичније бактерије, распрострте у нашој близини; налази се на месу у леденицама, кланицама, на пијацама, па шта више има га и у кујнама, где се месо по правилу готови. Само тако објашњив је чудноват појав, да могу тако многе пробе меса да светле спонтано. Последњих година наишао сам још на једну другу појаву свеглења, која је била готово потпуио непозната, мада долази у најобичније. Мислим на светлење трулог лишћа. При ноћним шетњама у тропима, нарочито на Јави, наилазио сам често изумрло лишће бамбусово, од КерћеИит-а, А§1а1-е и др., које у мраку светли. По повратку у Европу, снабдевен прибраним искуством у тропима, испитивао сам ову појаву и на домаћем земљишту и нашао сам, да је мртво храстово и буково лишће, које светли, у Средњој Еврони нешто сасвим обично. Ллшће мора да је на каквом умерено влажном месту и у извесном ступњу распадања. Нарочито светли необично лепо такво лишће, које има услед трулења више жућкасту или беличасто-жуту боју или које нзгледа пегаво жуто или пегаво мрко. Оно светли већином наместичаво, ређе свуда где га има, белом, потмулом и мирном светлошћу. И овде није узрок светлости лисна материја, која се распада, већ гљива, која живи у њој. Према мојим посматрањима светли лети повећи део опала лишћа у храстовим и буковим шумама, и свуда је шумско земљиште осветљено истина слабом, али у мраку лепо видљивом светлошћу таква лишћа. На жалост, до сада нисам успео, да пронађем гљиву која изазивљо светлење трулога лишћа. На против нрименио сам са успехом методу чисте културе на гљиве, које проузрокују светлење дрвета, и помоћу ње открио сам у А§апсиз "№е1еиз-у и мицелији х оне две гљиве, које га нроузрокују код нас у највећем броју случајева. При том се у исто време показало, да се извесне криптогаме, означаване у опште као светљиве гљиве, имају да избришу из групе Фотомицета, као Ху1апа Нуроху1оп, а њој би се могла продужити и Тгате1ез ртћ У Вас1;епит рћозрћогеит-у и мицолији х, која се може привремено назвати тако, пошто до сада и поред вишегодишњег култивисања иије још образовала спориФерне органе, на основу којих би се могла одредити, добивени су, због релативно великог светлосног интензитета и врло дуготрајна светљења, два ванредно повољна објекта за експериментисање, да се тачније проучи развиће светлости са р.азноликих страна. 3*