Просветни гласник

НАУКА Ц НАСТАВА

розрћогеит-а или РзеисЈотапоз 1 ислГега,, па се бода, држана скоро у хоризонталном подожају и непрекидно дагано окрегана, хлади мдазом воде, при чему се жолатин стињи на целој њезиној унутрашњој површини после неколико минута. Цела је боца постављена тада свуда једним више или мањо дебелим желатинским слојем. При држању боце у каквој хладноЈ соби разнију се већ посло једног до два дана на целом унутрашњем зиду тако многобројне колоније, да боца светлн тада ванредно лепом плавичасто-зеленом светлошћу и пружа величанстпен изглед својом тихом, потмулом сјајношћу. Пре кратког времена нашао сам, да се светлосна моћ такве лампе може знатно увећати, кад се импФовање на желатину изводи у облику већег броја нотеза, удаљених један од другог од прилике на 1 см., који иду од боцино основе до њезина грлића, и кад се желатину дода 1 —2 % петона и од прилике У',% глицерина. Таква лампа очува моћ светлења у хладној, не•загрејаној. соби око 14 дана, и при њој се могу са очима привикнутим на мрак читати бројеви на џепном сату, скала термометра или крупније штампани слог. Таква се боца можс видети у мрачној ноћи још са 64 корака даљине и може се за нужду уиотребити и као ноћна лампа. Кад рибари унотребљују са успехом као мамац мртву, светљиву своју (Р1еитопес1ез Пезбиз) због њезине светлости, могла би и једна оваква лачпа вршити лепу услугу у рибарству као срество за. намамљивање риба. У будућности ће се можда усиети, и моји ме опити побуђују да ово тврдим, да се овај извор светлости, врло економан и готово слободан од тонлих зракова, помоћу нарочитрг састава хранљивог супстрата и помоћу вештачког одабирања о.јача толико у свом интензитету, да се такве „живе" ламне због своје јевтиноће, дугог, беспрекидног светлења, безопасности и хладне светлости могу и практички употребити, иарочито у барутним магацинима, у рудницима који нису сувише топли и на другим местима. Ослањајући се на испитивања Р. 1,ид.№Гд- а п Ј?ог81ег- а може се помоћу мојих јако светљивих бактерија и хипомицета ноказати, да су спектри њихове светлости контииуирани, без тамних линија, и да су по правилу светли сиектри, да не ноказују, дакле, због свог незнатног светлосног интензитета никакве боје, да се јаче издужују ка љубичастом крају, него што је то случај у спектру виших гљива — а то вреди и за светлост инсеката — и да поред мање заступљених жутих и илавих доминирају зелени зраци. У интензивној светлости Рвеи^ошоиаз 1исИ'ега могао сам шта више номоћу опектра разликовати зелену, плаву и љубичасту боју. Ово је први констатован случај, да су у спектру светлости једне биљке виђене и боје. Већ спектрални састав светлости гљива допушта да се мисли, да оиа може дејствовати и на ФотограФеку плочу, и одиста показали су опити разних испитивача, као V. Нагеп-Хотаа-л, В. Пвсћег-и, Рогз1ег- а,