Просветни гласник

ПГОСНЕТПН гллспик

Ђагпагд,- а а нарочито В. ЂиЂога- а, да се при бактеријској светлости ноже ФОтограФисати. Употребе ди се јако свет .Ђиве бактерије, које су ми стајаде на расподежењу, могу се јасно ФотограФисати бактеријско кодоније у њиховој сопственој светдости већ посде експоновања од 5 минута, а при употреби бактеријских дампа могу се добити депе сдике и од разнодиких објеката: биста, термометра и штампана сдога. У овом другом сдучају мора експонираље трајати вишо часова, да би се добиде јаене сдике. Напротив при непосредном додиру какве светљиве кудтуре са ФОтограФСком пдочом, довољно је већ време. од јодне секунде, ако се треба да покаже само дејство светдости на плочу. Све слике, које су до сада приуготовљене, постаде су светдошћу од кодонија нди од ведиких кудтура. Ну изгдеда ми вероватно, да ће се можда, с обзиром на тако рећи бескрајну осетљивост Фотографске пдоче г успети у• будућности, да се ФотограФишо у својој сопственој светдости једна једина бактеријска ћедија, као што со уснело, да се на фотограФској пдочи појаве саме небесне звезде, невидљиве нашем неиаоружаном оку. Открића Рентгенових и Бекередових зракова и зрачење радиоактивних едемената доведо је до помисли, да сс и у бактеријској светдости могу находити зраци нарочите врсте. Ну тврдња, коју је изнео В. ЂикоГз, да бактеријска светдост продире кроз непровидна теда, као дрво и картон, почива на обмани, изазваној непосредним утицајем дрвета и артије на сребрне соли. На исти начин могао бих објаснити чудновате и Физичарима потпуно загонетне нодатке јапаискога испитивача Жаиагока о светлости свитаца. Светдост гљива — а то исто вероватно вреди и за светлост свитаца — дејствујо на сребрне соли као и обична дневна светлост и није у стању да продиро кроз непровидна тела. Изгдеда да није без интореса поменуги, да бакторијска светлост врши и Физиолошка дејства на биљке. Хелиотропска оеетљивост но ЈУгезпег- у, као што је познато, необично је велика код етиолираних клица извесних биљака; биљка разликује боље минимадне разлике у јасноћи него наше око и отуда се сме са правом сматрати као изврсни Физиолошки Фотометар. Ова необична осетљивост према светлости иодстакда мо је, да експераментадно исиитујем хедиотроиску снагу бактеријске светлости. И одиста бактернјска свотлост може да изазове код разноликих клица (сочиво, грашак, боб) и гљива (Рћусошусез и Ху1апа Нуроху1ои) позитивни хедиотропизам. Ту видимо особит појав, да једна биљка утиче иа покрето друго и да бактерија продукцијом зрачне енергије у облику светдости нагони какво биљно стабло, да расте готово управо ка светлом извору. С друге стране бактеријска светлост није способна да изазове образовање хлороФила, вер шатно због тога, што је за овај процес и сувише слаба.