Просветни гласник

Шкодски вртови у Дрезди — Мора се признати, да се данао тражи од учитеља осиовних шкода да познаје многе разноврсне ствари и да живот данас ставља школи све нове и нове задатке. Иређашњи задатак школе, да да.је искључиво умно образовање, сматра се данас као једностран, иређашњи једини извор знања — књига сматра се за недовољио. Школа данас има сасвим другојачи изглед: цвеће, слике, украси место иређашњих голих једнобојних зидова. Ученици се изводе из школе на игралишта, у школске вртове, у екскурзије. С друге, опет, стране гакола не отвара сво.ја врата ученицима за време предавања и не само ради тога, да деца седну у школске клупе: она је за ученике постала клубом, местом веселих састанака, склоништем оних, којн су остали без надзора. Вртови су постали неопходном и нераздвојном ствар.ју од школе. Онн немају значај само као места за украс, одмор н веселе нгре; задатак је данашњих школских вртова много шнри: они служе као иомоћно средство за изучавање ботанике и зоологије, а сем тога дају материјала за очнгледну наставу и за цртање. Шволски вртови и намењени су за то, да снабдевају школу биљкама, које су потребне за предавање на часу, зато у Немачкој ботаничке баште поклањају школским вртовима разне екземпларе биљака. Школскн вртови дају могућности деци, да прате развиће биљака; нарочито ј.е важно то, што дете у школском врту види не пресовану, осушену бнљку, већ свежу, живу, у земљн, и то не само за време цветања, него прати развитак биљке преко целе године а по некада и више година; носматра је неиздвој.ену од осталих представника биљног царства, већ у заједници и даје му се прилика, да живот једне биљке сравњује са животом друге. Најважнији значај школских вртова састоји се у томе, „што школски вртови нружају могућности учитељу, да полако, спокојно и разумно руководи својим ученицима у тешкој вештиии мучног проматрања," вели Се у једном прегледу школских вртова у децембарској свесци од прошле године часописа „РаЛа§'о§18сће ЕеГогт." Из тога прегледа види се, да је почетком 1904. год. било у Дрезди 58 народних школа; неке су са пет, друге са шест а треће опет са осам разреда. Први школски врт био је у Дрезди подигнут 1888. год., пак је потом други никао 1889., трећи 1891., а од 1892. год. почели су се тако нагло подпзатп вртови, да сада има свега 15 школа без врта. Ови су они подпгнути у непосредној близини школе; неки чак окружавају школу са свих страна. Величина вртова различна је, почев од 100. кв. метара (оваквнх има 11) па до 1318. кв. метара (поред једне школе са 22 одељења) и до 1500. кв. м. (поред школе са 31 одељељем). Укупна површнна свпх дрезданскпх вртова износи 10.958. кв. м. Трошкови око издржавања овдх вртова врло су различити. Три од њих нису имали никаквих расхода, а већина је (11) прошла са 60—100 марака годишње, пли су два имали велике расходе, 900 и 1200 марака. Управу над вртом има у својим рукама један од учитеља, коме се зато смањи број часова •— највнше три, а они, што управљају већим вртовима (1500. кв. м.), имају и новчану награду од 150 марака годпшње. У 29 школских вртова допуштено је деци да добровољно учествују у обрађивању истих. У већини вртова распоређеио је биље по оиредељеним природним групама; у 19 вртова постоји н нарочити одељак за лековпте бпљке, ау 31 врсту и одељак за отровне биљке, У некима посгоје чак и биљке које имају особитог значаја за објашњење нарочптих биолошких појава. Поред бид.ака у некнм се вртовима негују и разие животиње. Најзад је 17 од тих вртова удешепо тако, да, представљају геолошки састав самога моота. С руског Ј. К.