Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

СКУЛПТУРЕ ОД СЛОНОВЕ кости

Од животињских костију су се од вајкада справљале раскошне ствари, намењене разноврсним потребама у животу. Слонова кост је при томе играла највиднију улогу. Ако бисмо се спустили до прехисторискога човека, до периоде, у којој бронза и' гвожђе јопт не беху пашли своје примене у свакидашњем живогу, ми бисмо наишли на интересантну иојаву, да су већ као материјад за прве маниФестадије уметности служиле кости животиња, које ,јо примитивни човек убијао, те од њих живео. Пре него што је научио да прерађује земљу, те да од ње справља посуђе, знађаше он већ цизелирати животињске кости, па и слонову кост. У иећинама Јужне Француске, што служаху као становиште дивљачким људима из глечерске периоде, савременицима великих месождера мамута и севернога јелена, нађене су ствари од костију, резане човечијом руком тако уметнички и са тако живим осећањем Форме у есенцијалним линијама, како се не би могло очекивати од људи на тако ниском ступњу културе. На безбројним Фрагментима од зуба мамутових, од костију и рогова севернога јелена находе се слике разних животиња, дубље или нлиће урезане или у ба-рељефу престављене. Риба, змија, мамут, коњске главе, стадо северних јелена, рогови јеленски, човек са копљем престављени су ту са лакоћом и прецизношћу, која задивљава, у толико више, што ове ствари падају у доба, које није оставило никаквог трага у справљању посуђа. У тренуцима доколице давао је на тај начин иећински човек одушке својој љубави према уметности. С друге стране показују нам некрополе читав низ предмета исте врсте, почев од укосница каке прехисториске принцесе, која у дубокој прошлости засењаваше својом појавом мисирски двор, па све до палица са дршцима од слонове кости какога костобољнога Грка из доба далеко ближега хришћанској епоси.