Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

113

ИнФермиорнија од мрамора у погледу бедоће и обима тшвршине, која се даје употребити, слонова га кост ипак надмашује у многим тачкама: она је чврста, трајна, компактна, примљива за позлату као и за полирање, мање трошна, пошто садрзкп у себи животињске супстанце, а уз то се даје умокшата и повијати. Ова изврсна својства наменише слоновој кости једну од најдрагоценијих улога у скулптури. Тешкоће, које у старо време стављаху брану комуникацијама са домовином слонова, Индијом и унутрашњом Африком, одакле се доносила слонова кост, подигоше овој вредност далеко изнад садашње њене цсне. Ппак Стари Век лознаваше један извор више, који је данас нотпуно исцрпљен. То беше Северна АФрика. Предез између Сахаре и Средоземнога Мора беше још у време Римљана становиште сдонова. Ханибал их је припитомљавао и за ратне циљеве употребљавао; римски су их консули и императори довлачили у Рим, где су или у циркусу употребљавани или су имали да на Капитол вуку триумФална кола победника. Централна се Африка показа далеко богатијии пзвором, јер је од незапамћених времена па све до 16. вока снабдевала Европу преко Египта зубима слонова. У Мисиру сретамо слонове као хијероглиФС на таблицама ранијим од инвазије Хикса. Изван сваке је пак сумње, да јо од 1000 год. пре Христа па све до хришћаиске ере беспрекидно било у Западној Азији, у Египту, у Грчкој и у Италији уметника, што рађаху у слзновој коети. Варош Абидос (у преводу значи „варош од слоново косги") и острво ЕлеФантина (обоје у Горњем Египту) доводо своје име од слонове кости, која беше главни артикал мисирске трговине, а на .једноме ба -рољзФу из доба Рамзеса Воликог, на коме подјармљене провинције иодносе свој трибут великоме владару, сретамо и негре, који вуку зубе од слонова. И иоред свега тога беху скулпгуре од слонове косги у Египту доста ретке. Сухо поднебље, подесно за умотничке ироизводе у так) трзшиоме материјалу, као што је дрво, беше веома неподесно за слонову кост: жпвотињски леиак, који овој даје чврстину, брзо би испарио, она би прскала и дробила би се у комађе. Асирија и Персија снабдеваху се слоновом кошћу из Индије и Бактрије. У триумФалним процесијама источних завојевача, у рељофима нрестављеним, никада не би недостајали и носачи слонових зуба. Мраморни обзлисци асирски и р?љеФИ разорених палата Даријевих и Ксерксових у Персеполису најбоље су сведочанство о томе. Међу луксуриозним стварима, у којима се Исток од вајкада одликовао, оне од слоново кости заузимале су највидније меето. Престо Соломопов беше сав од слонове кости; кућа од слонове косги, коју нодижо Ахабв, нарочито се спомиње у јеврејској Књизи Краљева. Почев од Хомера и Хезиода налазе се у класичних писаца безбројне алузије па слонову кост. У Илпјади се говори о узди једнога Тројанца, инкрустираној