Просветни гласник

НАУКА. И НАСТАВЛ

који иссче гдаву Адександра Великог на познатој сдиди Апел.оиој, иа је замени својом главом. Најинтересантније скудпгуре од слонове кости пружају нам консулхки динтиси. Најранији примери ове врсте, које познајемо, датирају се из подовине 3. века посде Христа, а иаЈпознији допиру све до иоловине 6. века. То беху Т.ађеПае сега!ае, изнутра исписано именима консула (1а811 соп8и1аго8), споља урешенс орнамонтима разнз врсте и рољеФима, у којила јо најобичније била ирестављена биста новога консула, уоквирена једним медаљонам. Врло често јо ту престављен новн консул, гдо у оделу триумФатора седи на курулној столици, застрвеној једним раскошно извеженим јасгуком, демонстративг.о истакнутим, јор јастуцп беху доиуштени са.мо извесним привнлсгованим класама за време игара у циркусу. У глаткој доњој хаљини са пурпурннм иругама (1га1>еа) или ишараној палмовим лишћем (1ип1са ра1ша!а) са дугим, узаним рукавима; у богато извеженом огртачу (^ода ])1с1а) пространих рукава и пространих набора; са једним узаним прЈбацачем, који, бачен прско једнога ранена, вишаше спрзда и нозади; у златом украшеним ципелама (са1се1 аига1ј), држаше он у једној руци конзулску палицу или скоптар, на комо стајаше орао или Нике, а у другој подигнутој беше узан бели рубац, шарра сјгсеп818. Обичај беше, да новоизабрани консул прирсди за народ игре у циркусу. Прп улазу у циркус, на челу процесије од свих достојанствоника државних, конзул јо бивао поздрављан од гледалаца устајањем и пљоскањем. Тисућама очију бешо у њ упрто. Сви су мирно и не дишући чекали тренутак, када ће он подићи руку и бацитн у ареиу бели убрус: то беше знак, да игре отпочну. Овај моменат ирестављен је на 4 консулским днптисима. Испод консула престављени су ту уједној предели остали догађајп, који су стајали у свези са ступањем новога консула у службу: игре у циркусу; ослобођени робови; раздавањо светини поклона, новца, хлеба и др. Име консулово беше изрозано поврх једнога крила обично црвеним словима, а цео натпис пружао се поврх оба крила. Прома обичају и укусу на двору у Визаптијуму и за последњих година конзулства беху особна имена консула врло често претрпана звучним атрибутима: \пг Шизћчз, сотез ДотебНсогит е^иИит е! соп8и1 огсПпапиз. За све време, за које консулски диптиси боху у обичају и у употреби, звање консула беше нотпуно у рукама императора; они га даваху, коме хоћаху и одузимаху га, кад то за добро налажаху. Аугуст беше тринаест пута консул; Витолије прогласи себе за доживотна консула, Веспазијан беше осам пута коисул, а Домицијан седамнаест пЈта. Звање консула постаде само гола Форма у држави. Ну и поред свега тога консули још једнако председаваху у сенату и при другим јавним приликама са свима старинеким Формама, а сама титула кон-