Просветни гласник

116

ПРОСВЕТНИ ГЛАСЈШК

суда боше све до пропасти западне царевине номинално највиша међу свииа званичним титулама у држави. Кад је Константин Велики пренео столицу царства у Византијум, звање и достојанство консула не беше престало. (Константин је Волики пак толико ценио скулптуре од слоново кости, да је свулпторе ове врсте једним наређењем ослободио свих личних дажбина). Кад Теодоси.је Велики (| 395) подели царевину у две половине, консули беху још једини символ њихове првобитне заједнице. Ма да бешо ишчезао сваки траг политичке моћи консула, ипак овај положај беше предмет амбиција, јер оличаваше наклоност императора, а свомо притежаоцу је доносио највиши ранг у држави. Он беше уз то .још и веома популаран, јер народ још једнако високо цењатпе нмена консула, по чијим именима но престајаше означавати године, иун успомена на некад волику и славну државу, а још му већма беху у вољи игре у Циркусу. к је би консулн приређивали за светину прн стунању у своје звањо. У Рнмљана бешо диптиха и са митолошком н проФаном садржнном. Својим Форматом овн наличе на консулскс диптихе. Најизврснији је преставник ове врсте чувенн диптих са натписом. Шсотасћогит буттасћогит, који, као свадбени поклон приликом орођења ове две иородице (између 392 н 401 год.), сачува успомену на брачну свезу њоних чланова. Боте и љубавних диптиха, неке врсто љубавних писама. То су таблнце, на којима љубавници изјављиваху своју љубав довојкама на тај начин, што на њима у рељефу беху прзстављзна љубавна дела какога божанства. Овако аукторитативним примерима хтели су они утицати на срца својих драгана. И у хришћанској цркви нађошо диптиси своју нарочиту примену, Употреба њихова пада несумњиво још у доба апостола. То су биле таблице, које су се у првобитној цркви читале са амвона за времо литургије: на њима беху исиисана имена приложнпка, виших црквених власти, светаца, мартира, исповедника, као и свих оних, који беху умрли у крилу вере православне. Консули су при своме ступању у власт, нома сумње, и епископима слали диптихе. Диптихе консулске уступале су прквама или епископима и друге личности, које су ове од консула на поклон добијале. На овај су начнн многи давали одушкз св:>јим религиозним осоћањима. Имена консула, која ту беху урезана, заменише сада имона еиископа који со сиомињаху на јавној служби у цркви. Ну када је хришћанска вера обо.збеђена, црква је, у главноме, престала служити се консулским дипгнсима за своје потребе, па .је почела сама да их справља. Хришћанских уметничких диптиха беше од четири врсте. На једнима беху уписана имена свих кргатеннх у хришћанској вери. То боху нека врста 1азИ есс1ез1ае, регистара, које имађаше свака црквена онштина. На другима беху урезана имена