Просветни гласник

наука и еастава

129

уиутстна како ваља поступати па да се и даље прошири наше знање о земљотрееима и којих се ваља држати ири достављању потребних саопштења о посматрању земљотреса у Србији. За ближа обавештења о овоме, писац овога чланка ллчно стоји на расиоложењу свакоме, кога интересира ово питање, које је код напредиијих народа давно покренуто и обрађује се с великим успехом. I Кратак нреглед зелљотресних појава Сваки потрес земље, коме је узрок испод површине, називамо земљотресом. Потреса има свих ступњева од најлакшега дрхтања до најјачега покрета. Из историскога доба у Европи се зна за читав низ великих земљотреса. На пр. 526. године пропало је у Италији од једног земљотреса 120000 људи. Године 1698. пало је као жртва око 60000 људских живота од таквог једног земљотреса у Сицилији. Познати земљотрес у Лисабону 1755. уништио је за 5 минути целу варош и 32000 људских жртава, захвативши свуда у наоколо простор преко 39 милијона кв. килом. далеко преко Атланског Океана. Калабрију су задешавали земљотреси 1783, 1854, 1870 и у најновије доба 1905 год. Оно место на површини одакле се простире земљотрес назива се епицентар, а само пак оно место одакле потичу сами удари назива се земљотресно језгро. Сваки удар простире се у главном у два правца (компоненте): вортикално и хоризонтално. Непосредно изнад језгра., у епицентру па и у самој његовој близини преовлађује вертикална компонента и у том случа.ју становништво опажа потресе у облику удара оздо. У колико је даље од епицентра, вертикална се компонента све више губи, док најзад не преостане само она друга, хоризонтална компонента. У таком случају се поједини делови земљишта нокрећу хоризонтално, тамо-амо, те то покретање личи на таласање. Према томе, да ли преовлађује више вертикална или више хоризонтална компонента на неком месту, може се судити да ли је оно ближе или даље од самога епицентра. Према опажању и према механичким последицама разликују се у главном три врсте покрета: 1). сукусорни покрет или удари у вертикалном правцу, оздо на више; 2). Удари са стране, који су налик на сукусорне покрете; и 3). ундулаторни покрети, при којима се земљиште тресе таласасто. Сукусорни покрет простирањем у страну, може ирећи у ундулаторни. Са неколико примера објаснићемо боље те врсте покрета: А). У Еалабрији је 1783. беснио је ужасан земљотрес. Тада је порушено на 400 градова и уништено .100000 људских живота. Морски