Просветни гласник
130
НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
талас необичне висине гурнуо је скоро 20 км. од обале и нри своме повратку одвукао је у бездну морску 2473 становника. Земљп се била грдно испуцала, пукотине су неке биле широке по 32 м. Тада је постал.о једно_ језеро дугачко 550 м. а 16 м. дубоко ; (1л§о (1е1 ТоШпо). Тек иосле 10 година престали су потреси. Само код Монтелеоне избројано је 949 удара за једву годииу, За време тога земљотреса видело се, како су иланински врхови цупкали (подигравали) горе и дол.е, широка планинска била постала су узаним гребенима, рушевине иреградише море у долинама, зграде се порушише, многе куће бише. бачене у ваздух заједно са темељима као каквом мином, камење из калдрме летело је у вис као картечи из топа. У Риобамби (град у држави Еквадору; Ј. Америка) избацивани су лешеви из гробова 1797; људи по стотинама бачени у вис падаше мртви на један високи брежуљак с ону страну реке. У Чили (Ј. Америка) избачен је из земље врло велики стуб за заставу, који је био дубоко укопан 1797). То су били сукусорни земљотреси т. ј. удари оздо. Б.) У Еалабрији се 1783. повијало дрвеће тако јако, да су гране ударале у земљу и ломиле се. На дугачком низу дрвећа могло се из далека посматрати простирање земљотресног таласа. У Жисури (Сев. Америка) су се 1811. шуме лелу.јале као класје при олујном ветру. У Багангу (Кина) 1870. земљиште, које је пре једног тренутка било мирно, таласало се као кад се мирна морска површина узбурка силном буром. У Ка^акасу (Ј. Америка) 26. марта 1812. изгледало је.земљиште као нека течност кад јако кључа. У Порт-ЈРојалу (Јамајка) људи су тискани овамо оиамо и ужасно осакаћени бацани једни кроз друге 7. јуна 1692. То су били ундулаторни т. ј. таласасти земљотреси, који по јачини ни мало не уступају оним најјачим сукусорним ударима. Јаки земљотреси врло често су у вези са постајањем пукотина' које се често пута, као код земљотреса у последњем примеру, нагло отварају и затварају. Оне у таким приликама захватају људе, притискују их и гњече, па их тако или сасвим или у појединим деловима онакажено опет избацују на површину. У Калабрији су на неким местима пропадале куће у покотине, које су се по том опет склапале, многе друге су и остале онако разјапљене. У Ллсабону је таква једна пукотина прогутала мермерни кеј са свим људством, које беше избегло тамо. Слабији зетљотреси, који не причињавају тако ужасне последице, насгупају свакако често као удари оздо, врло често као ударн са етране или и као таласасти покрети. Удар или талас наступа врло често само