Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВЛ

131

једном, а чеето пута се и понављају; каткад их прати и дуже дрхтање. Врло осетљиви инструменти показују на сваком месту готово посведневно дрхтањс земљишта, од којих су понека слаби земљотреси, понека изданцн дадеких земљотреса, док друга могу долазити само од узрока на самој повргаини. Посматрања ко.ја су се некада наводила као докази о неком обртању т. ј. ротаторном кретању, показада су се сада као нетачна. Таква врста кротања до сада није посматрана. Земљотреси су најжегаћи у површној кори Земљиној с тога, шго она није" оптерећона ведиким иритиском као дубљи сдојеви. У бунарима,, рудокопима, тунедима итд. потреси со осећају махом много сдабије, а некада чак и ни мадо. Кроз дебеде растресите масе гаљунка иди рушевина, они се простиру онако исто тешко, као што се звук тешко простире кроз струготине од дрвета иди што томе сдично. На против, ако на чврстој стени дежи танак сдој шљунка, онда се он потреса одвећ јако, готово онако као песак на кутији каквог ресонатора. И у Лисабону, и у Кадабрији, и у Врањи (1904) бида су на танком сдоја гаљунка и муља опустогаења увек нај.јача, док се у Бердину, Бресдави итд. где су растресите масе врдо моћне, земљотреси опажају само врдо ретко и то сдабе јачине. Придиком ведиког земљотреса у Врању (22. марта — 4 априда 1904) констатовано је да су вигае пострададе зграде у горњем крају и око пијаце него ди у доњем крају с тога, што се у горњем крају изнад стеновите поддоге, која се спугата са Пљачкавице надази танак сдој муља, док је доде, бдиже Морави, сдој муља врдо дебео, те ту иотрес и није учинио ведике гатете. Често пута опажају се потреси врло раздичито на врдо бдиским тачкама (вероватно и због појаве интерФеренције). Једна са кућа може сругаити док се у суседној кући ништа не опажа (Сирија 1837, Врање 1904). Другда пак опажају се истоветне појаве на ведиким просторијама. У год. 1827. бида су разорена сва места од Боготе до Попајана на дужини од 1500 килом. (16 новембра). Године 1856. потресене су све земљо око Средиземног Мора од Сирије до Корзике. Л.исабонски земљотрес распростро се на површину већу четири пута од Европе. Ну поред тих примера стоји с друге стране многатво докадних земљотреса, који су ограничени само на мале површине. Тако је земљотрес у марту 1879. у додини Љшта (Швајцарска) побацао с постеље становнигатво, које је тада спавадо, а распростро се на запад само до Рајса а ка северу већ у Гдарусу, ка југу већ у предњој Рајнској обдасти није ни онажен. Исто тако и Осанички земљотрес (1. октобра 1904. п. н.) окр. пожаревачки узнемирио је све сељаке у поноћи јаким тресењем и ужасном подземном хуком, а већ у непосредној окодини био је сдабији и осетио. се само на простору до Жагубине на једној и преко Сења до Бигренице на другој страни. Као сметње и границе томе