Просветни гласник

11АУКА И НАСТАВА

133

јо западна обала Јужнс Америке. На пр. град .Аима, (у Перу) разораван је ових година: 1856, 1630, 1687, 1697, 1699, 1716, 1725, 1732 1734, 1745, 1746 (29. новембра причињена је штета 600 милијона динара), 1806, 1828, 1868. У Европи су потресене области: Итадија, Шпанија Алпи и Македонија. На це.аој Земљиној површини познато је 4620 земљотреса у годинама 1850 до 1857. Многи од њих састављени су од великог броја појодиначних удара. Од тога броја 1005 земљотреса за 582 дана десило се у западним Алпима, а 81 земљотрес за 68 дана десио се у источним Алпима. Године 1764. у пролеће набројано је у кантону Гларусу, сваког мосеца преко 20 различитих удара од којих већина није опажена изван тога кантона. Званична статистика у Италији наводи у години 1870., ма да се те године није десио никакав јачи земљотрес,: да је земљотресом порушено или јако оштећено 2225 кућа, 98 људи убијено, 223 рањено. Иросечно се свакога дана на целој Земљи догађа око 2 земљотреса, који се често пута састоје од многобројних појединих удара. Појаве звука јављају се као споредне, које прате земљотресе. Звук се јавља каткад као подземна грмљавина, каткад као звек, некад земљиште шушти .или праска. Ну ма каква била нојава земљотресног звука, она је или развученог трајања или је кратка као пуцањ. Звук се може појавити истовремоно са потресом, може претходити потресу или се јавити по престанку потреса. . Приликом земљотреса, овде-онде избијају из земље гасови, дим и неки особити мирис. Муљ или водоскоци теку из иукотина. Ваздух је често пута јако електричан, тс може наступити неко светлење налик на муњу или наступити узнемпреност или скретање магнегске игле. Још много чешће и нема таквих појава. Неки део земљотресних покрета узрок је трајном померању места. Код Синдреа у делти Индуса издизао се нагло 1819. услед земљотреса т. зв. „Алах-Бунд" или „Божји Брег", благо брежуљкасто било у дужину 8'/ 2 километара, 4'/ 2 метра висине и 22 километра ширине. Нису баш ротки случајеви ни они када се земљиште подиже или спушта до знатних размора. Јануара 1855. пристаниште код Нипона издигло се тако јако, да јо од тада неупотребљиво. Пристадиште код Консепциона (Чили) услед земљотреса 24. маја 1750. остало је стално суво; целом обалом налазе се на око I 1 /., метар над морем банци од изумрлих осгрица. Код Синдреа је 1819. потонуо један предео и од тада је ту морски залив дубок од 1 до 5 м. са површином преко 700 кв. км. Веза земљотреса са приликама; времена тражила се још од старина на све могуће начине. Не може се порећи, да се често пута дешава заједно са иојавом земљотреса ненормално време н. пр. изненадна густа магла проко грдних просторија у доба када она није обична појава, нагло падање барометра, изненадно охладњење ваздуха. Може