Просветни гласник

134

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНВК

бити да то чак и етоји у вези са појавама земљотрееа. Ну ипак претожу бројем они случајеви кад време остаје са свим независно од пбјава земљотреса. Према многим статистичким Подацима, као да су земљотреси ноћу нешто чешћи него дању, да су у јесен и зими чешћи него дети. Утицај Месечева ноложаја изгледа да је сасвим без вредности. У доба пуног и младог Месеца и кад је он у најближем подожајем подожају према Земљи, земљотреси су нешто чешћи него у доба између тога. Због честоће земљотреса, врдо је отежана њихова статистика. Кад се узме за основицу ма које гдедиште теориско, увек се може дако наћи ведики број земљотреса, који је могу поткрепити. У бдизини вудкана јачи земљотреси претходе јаким ерупцијама, а нарочито ако је вудкан дуго пре тога био примирен. Неке потресне обдаети имају вудкана, али и многи други предеди, у којима никако нема вудкана, показују тодико земљотреса, да се рачунају у јаке потреене предеде. На Сандвичким острвима зби'\гју се многи земљотреси без ерупција, а бивају и ерупције без знатнијих потреса. Највећи и најраспрострањенији готово се никада не поклапају са ерупцијама. Шта више, велики број земљотреса нема баш никакве непосредне, а многи чак немају ни посредне какве везе са вулканиМа. У ту врсту земљотреса по порекду, спадају и сви наши, српски земљотреси, који су до сада констатовани. Од интереса је, да се наш народ појавама земљотреса не пдаши тодико самих тих појава, колико страхује, да се ту у бдизини „не појави вулкан". Отуда и многа погрешна опажања у нас, да се при неком земљотресу видела или „нека ватра", али нека „друга светдост" итд. Ну у кодико нам то констатовање: да наши земљотреси немају везе са вудканима — може сдужити за утеху, у тодико с друге стране не можемо бити равнодушни према Факту: да тектонеки потреси, какви су наши, могу биги и проетранији и опаснији, те да нам с тога ваља добро проучити их и старати се, да се учине потребне предохране ради смањивања те опасности, а тога средстава има и може се извести. (СВРШИЋЕ СЕ)

ПРОФЕСОРСКИ испити ЗА ШКОЛСКУ 1905. И 1906. ГОДИНУ У овој школској години до сада се је пријавило за полагање проФесорског испита четрнаест проФ. кандидата. Нријавила су се г.г.: Ђорђе ПаунковиН, пређ. супленат, порезник београдеког пореског одељења; Михаило Ђ. ЖиладиновиК, супденат шабачке гииназије;