Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

139

Д-р Душан Пантелжћ, суплонат зајечарске гимназије, пријавио се да полаже проФесорски испит из групе предмета: историја општа са српском као гдавни, геограФија као споредии предмет (чд. 116. тач. 5. зак. о средњим шкодама) и немачки језик. У испитном одбору били су: председник г. Сава Урошевић, чланови: г.г. Д-р Драг. М. Павловић (за општ^, историју новога века), Д-р Станоје Станојевић," (за историју српскога народа и општу историју средњега века), Сретен Ј. Стојковић, (за школско законодавство и администрацију), Сава Антоновић, (за геограФију), Гаврило Јовановић, (за српски језик и књижевност), Јован Марјански, (за немачки језик), Д-р Михаило Р. Пововић, (за општу историју старога века) и Светислав Максимовић (за психологију, логику, педагогику и методику). Као домаћи састав кандидат је обрадио тему: „ Аустрија и иаиство 1656—1667. годинс ". Домаћи састав оденилп су г.г. Д-р Драг. М. Павловић и Д-р Станоје Станојевић. Према довољно научној и литерарној спреми показаној у домаћој тсми, испитни је одбор дозволио кандидату полагање проФ. испита. Општи испит полагао је 17. новембра 1905. год. у Министарству Нросв. и Цркв. Нослова у присуству свију чланова испитног одбора. Члан испитног одбора г. Гаврило Јовановић, испитивао је из српског језика с књижевношћу. Кандидат је добио ова питања: Разлика између књижевног језика Св. Саве и Вука Ст. Караџића. — Формадија глаголских облика. — 0 Гундулићу. Члан испитног одбора г. Сретен Ј. Стојковић, испитивао је из школ. законодавства и администрације. Кандидат је добио ова питања: Циљ и врсте средњих школа. — Наставни план. — Послови у средњим школама у почетку школске године. -- Правила о пријемним испитима — Администрација каицеларијска: врсте актова и канцеларијских књига. Члан испитног одбора г. Свет. М. Максимовић, исиитивао је из психологије, логике, педагогике и методике, и дао је ова питања кандидату: Субјективни и објективни психички елементи. — Интензивно и екстензивне представе. — Нодела појмова по категорајама. — Врсте судова по односу између субјекта и предиката. — Закључак. — Анализа и синтеза. — Подела педагогије. — Могућност васпитања. — Границе васпитања. — Васпатни циљ. — Главна дидакгична начела. — Методика историјске наставе: циљ, распорел, обрада. Члан испитног одбора г. Јован Марјански, испитивао је из номачког језика. Кандидат је: читао, преводио и по диктату писао из књиге: Нхе Нећен8ђебсћге1ћии«1, Каг1 с!еа бгобзеп шп1 1дн1т§ <1ез Ггоштеи". л'оп Етћагс1 ипс! Тће§ап; на стр. 65. „бГећгећп^ез КарИе1". Оцону испитивача, о одговорима кандидатовим, испитни ,]е одбор усвојио н одлучио: да је кандидат ноложио општи испит. Писмени исиит држан је 15. декембра 1905. год. у Н београдској гимназији. Присуствовали су сви чланови испигне комисије. Од питања која су предложили г.г. Д-р Драг. М. Павловић и Д-р Станоје Станојевић, а која је испитни одбор усвојио, кандидат је изабрао и обрадио тему: „ Рсакција у Евроии у XIX. веку. и Писмени рад кандидатов оценили су г.г. Драг. М. Иавловић и Д-р Станоје Сганојевић. Ову вросветни гдасник, i. књ., 2. св., 1906. 10