Просветни гласник
140
ЛРОСВЕТНП ГЛАСНИК
одену испитни је одбор усвојио и одлучио: да је какдидат пдеожио писмени испит. Усмени исиит ко.ји је држан 16. декембра 1905. год. кандидат је подагао у Министар. Просвете и Цркв. Послова. Члан испитног одбора г. Д-р Станоје Станојевнћ, испитивао је из историје српск !Г народа. Кандидат је добио ова питања: Балкан за време доласка Срба. — Значај доласка Мађара. — Угри према Босни. — Распад Душанове државе. —■ Литература о 15. веку. Зашто је устанак 1804. године букнуо баш у Шумадији? Члан испитног одбора г. Михаило Р. Поповић, исиитивао је и.з опште историје старога века. Кандидат је добио ова питања: Улога мисирске државе у староме свету. — Феничанске колоније и значај њихов. - Ујединалачке установе у старих Грка. — Пелопонески рат; узроци и последице. — Односи између Маћедоније и Грчке у старом веку. — Главни моменти и личности у аграрној борби у римско.ј републици. — Доба Марија и Суле; карактеристика. — Император Август. — Император Диоклецијан. Члан испитног одбора г. Д-р Станоје Станојевић, испитивао је из историје опште средњега века. Кандидат је добио ова питања: Хришћанство и варвари. — Римско царство немачког народа. — Постанак херцештва. — Ллторатура о Аустријској историји. — Постанак Аустрије и литература о томе. Члан испитног одбора г. Д-р Драг. М. Павловић, испитивао је из опште историје новога века. Кандидат је добио овапитања: Ратови за време револуције и Наполеона (1792—1815). — Устави у Француској од 1789—1875. године. —Л.уј XIV; његова личност и систем. Петар Велики. — Пољска револуција у XIX. веку. — Белгијека револуција 1830. године. Члан испитног одбора г. Сава Антоновић, испитивао је из геограФије. Кандидат је добио ова питања: Алпи. Његово простирање, највише тачке, превоји, уздужне долине и њихов значај за хидрограФију средње, западне и јужне Србије. — Физички опис Америчке Уније и њена материјална култура. Оцену испитивача, о одговорима кандидатовим, испитни је одбор усвојио и одлучио: да је кандидат положио усмени испит. Практични исиит кандидат је држао 17. декембра 19о5. год. у VI. разреду београдске роалке и том Је приликом предавао о теми: „Значај, узроци и иоследицс крсташкцх ратова». По свршетку свих испита, испитни је одбор оценио целокупан успех, који је кандидат показао у свима деловима стручнога испита и једногласно одлучио: да је кандидат иоложио нроФесорски испит. Јован ТЈ. Јовановић, супленат мушке учитиљске школе у Јагодини, пријавио се да полаже проФесорски испит из групе предмета: Педагогика и методика са основима психологије, логике и историје Философије као главни и немачки језик као споредан предмет (чл. 116. тач. 12. зак. о сред. школама). У испитном одбору били су: председник г. Сава Урошевић, чланови: г.г. Васа Дамић, (за школско законодавство и администрацију),