Просветни гласник

148

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Г. 3. казује како је Монтеские био приеташа деобе власти у држави и како је „овако подељену власт он запазио у Енглеској". (стр. 76.) Али не би шкодило, да је изреком споменуо и то, да државна власт у Енглеској у ствари нијс била подељена, него је напротив баш била сједињена у истој руди, у доњој кући нарламента. Јер је онде, већ у Монтескиево доба, све државне послове врпшо министарски савет, као извршни одбор парламентске већине, те је, по закону од 1711. год., био и одговоран за све државне послове, а не краљ. Кабннет је у Енгдеској, док има уза се већину доње куће, био већ онда све и сва, а без ове није био ништа. Монтеские није ништа знао за кабинет у Енгаеској, и зато му Је читава наука о подели државпе власти сасвим неоенована.' То је требало тако протумачити, да не би ученици стекли криви појам о државној власти у Енглеској. Није логично казати да је Монтеские зато нагињао енглеској уставности, „јер је за младости живео у Енглеској". То није морао бити узрок, као што није ни _био, јер, иако је он живео у Енглеској, ипак није познавао ни историју нн постанак онда свомоћног енглеског парламентаризма. Дидро- ва „Енциклоподија" довршена јо са седамнаестом свеском 1766., а не 1765., као што читамо на стр. 78. Чудим се да је г. 3., говорећи о физиократима (стр. 78.), изоставио споменути (Јиезпау-а, тога оснивача економске или Физиократске школе, који је захтевао слободну земљорадњу. Г. 3. нема право када каже да је Вертер „главни спис" Гетеов, а Разбојници „главни спис" Шилеров. (стр. 79.). На стр. 86. читамо, између осталога, и ову реченицу: „Када најзад гоњења превршише меру (за Марије Терезије), Срби се побуне у Горњокарловачкој области." Г. 3. мисли Србе граничаре који су сачињавали Горњокарловачки и Вараждински „генералат", и зато је требао употребити тај назив, а не „област". Г. 3. нема право када на стр. 86. каже: „Једино је у Маџарској (за ЈосиФа II. 1780—1790.) остало све по старом, а у другим су земљама предузимане реФорме." Тачка 1 >9. под натписом „Положај Аустрије" (стр. 89.) крло је слабо израђена. Оно што се у њој прича не оправдава нимало сам натпис. Г. 3. треба да у новом издању лепше групише градиво, које говори о пропасти Пољске, па да на пр. не говори о последњим пољским реФормама, пошто је већ испричао деФинитивну нропаст Пољске (стр. 94.). Међу узроцима, зашто Енглези нису могли свладати својо америчке насеобине (стр. 99.), требало је споменути и велику удаљеност измођу једних и других. На стр. 100. читамо: „Како је Филии II. ратовао за шнрење католичанства а Луј XIV. за одржавање апсолутизма, тако је Француска, у еиоси револуције, војевала ради ширења евојих нових рефорама", али — сотрапШо с1аисИса1. Јер, нити је Филип II. ратовао „за ши-

7 Ј)-г "Ш1ће1т Опскеп, Баз 2еИа11ег КпеЈпсћз с1е8 Огозаеп, Вегпп, 1881. (Со11. Опскеп III. 8.) I. 472 - 473. 477—479.