Просветни гласник

ОДЕНЕ П ЕРИКАЗИ

147

Тако рећи јсдини трајни резудтат владавине Луја XIV. (1643—1715.), који га .је ирежимео, биоје утицај Француске на иноземство, душевна и друштвена превласт Француске над целим светом за стодеће и по, и о тој тако важној чињениди говори г. 3. — само у Једној реченици! (стр. 57.). Међу сарадницима Дуја XIV. (стр. 58.) требало је споменути и I његова министра ^уоппе- а, „најгенијалнијег министра спољашњих послова, кога је Француска ваљда икада имала" 5 То је требало тим пре учинити, што и сам г. писац истиче окретност и вештину Француске дипломатије (стр. 62.). ј Говорећи о „насилном обраћању хугенота у католике" (стр. 60.), могао је г. 3. споменути у загради „драгонијаде". Г. 3. говори и сувише кратко о реунијама Дуја XIV. (стр. 62.), те му .је, услед тога, и писање о тому доста нејасно. Из речонице: „Ово изазва међу мацарским племићима још већи устанак (вођа Емерих Текели), а њих поможе ердељски војвода, султан Мухамед IV. и Л.уј XIV." (стр. 63.) излази као да су Мирко (зашто „Емерих" ?). Текелн и ердељски војвода два лица, међутим је то једно лице, јер је Мирко Текели (Тбкб1у 1тге) био ердељски војвода. Г. је 3. требао тачно казати број породица с којима .је Арсеније III. Црнојевић (боље, него: Чарнојевић) прешао Саву и Дунав, а не рећи: „с преко тридесет хиљада" (стр. 64). Исто ми се тако не допада ни ово место: „Сада незнатан део Срба с Арсенијем IV. пређе у Аустрију (1737." стр. 66.). Требало је тачније приказати Карловачки мир е (1699.), те истаћи и велику важност тога знаменитог мира, и то тим пре, што се тај мир добрим делом тиче и нас Срба. На стр. 66. читамо једно лепо сравњење, наиме како су „обе државе (Сардинија и Пруска), које су доцније извршиле уједињење Италије и Немачке, уједно време постале краљевинама" (Утрехтским миром 1713.). Одмах затим говори г. 3. о Пожаревачком миру (1718.), али, штета, пронушта да изреком упозори ученике на недавно склопљени Утрехтски мир, да би им тако јасно предочио, како је Аустрија после Пожаревачког мира била простором највска , јер су јој се границе пружале од северног и западног средоземног мора до Тимока и скоро до ушћа Дунава. Пољски краљ Аугуст II. Силни (1697—1733.) није био тек саксонски „кнез" (стр. 67.) ; већ „изборни кнез", КигШгз!. ( Говорећи о Иољској анархији (стр. 72.) као узроку иропасти Пољске, требало је споменути и Језуите са свима злим последицама њихова „рада". Но би шкодило да је г. 3., говорећи о тому како је Волтер почео „ширити енглеске идеје у Француском друштву" (сгр. 75.), споменуо његово дело „ФилозоФска писма".

5 В-г Маг4т РћШррбоп, 1)аз 2ека11;ег Дез У1еггећа(;е1!, Вег1ш, 1879., (Со11. Опскеп III. 5.) 51. 6 В. најбољу монограФИп- о том миру АсзаЛу тгпасг. А Каг1о \'1С21 ћбке (;6г(;епе1;е. 1699. ВиЗарез*; 1899.