Просветни гласник

146

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ведне порозне наредбе Албине, јер су оне бнде подједнак удар како за протестанте тако и за католике, и баш носде њих дигао се нидерландски народ листом, као један човек, против Шпаније. У оеталом из светске је исгорије довољно познато, да су материјадно здо и тдачење били увек главни узрок народиим устандима. Плак Хенрика IV. (1589—1610.) „о политичком преуређењу западне Европе* (стр. 32.) ја не бих спомињао у тпкодској књизи. Рмшеље се није мешао у Тридесетогодишњи рат, „да би помогао немачким протестантима", као што вели г. 3. на стр. 32., него само „да би ослабио Хапсбурговце". Њему, наиме, није било баш нимало стало до немачких протестаната, — реадна политика не познаје сентименталности! — него он је желео, да своју отаџбину, Француску, уздигне пад све друге државе, што у осталом и г. 3. врло згодно спомиње на стр. 56. Чешки устанак год. 1618. није био „непосредан узрок" Тридесетогодпшњем рату (стр. 35.), него само аовод. Навађајући узроке, који су навели Фердинанда II. (1619— 1637.) да отпусти Валенштајна (стр. 36.), г. 3. пропушта споменути и неповерење самога царског двора спрам Валенштајна. Г. 3. спомиње на стр. 42. и 43. пад Београда 1521. год., али је том згодом требао свакојако споменути и то, да је исто године пао и Шабац Турцима шака, јер је и Шабац, као и Београд, био исто тако важна угарска предстража од Турака. Споменувши на стр. 42. како су владаоци из Хапсбуршкога дома установили војничку границу, спомиње г. 3. у загради име: РудолФ II. и годнну: 1578. Војничка граница чека, додуше, још увек свога историограФа, али толико је ииак познато и сад, да је, још пре РудолФа II., цар и краљ Фердинанд I ударио арве темеље војничкој граници, и зато је требало и њега споменути. Годину почетка војничке границе тешко је одредити, јер се ова установа постепено развијала из незнатних заметака. Али назначена година 1578. није никако умесна. Јер, ако је г. 3. помишљао на зидање Карловца, као на један епохалан моменат у историјском развитку во.јничке границе, онда је требао забележити годину 1579. 4 Било би боље да је г. 3. тачно рекао, који је део Угарске морао Фердинанд I. уступити Сулејману II, место што је рекао: „велики део". (стр. 43.). Споменувши опсаду Сигета (стр. 43.), могао је г. 3. у загради навести и год. 1566. Исто је тако, споменувнги како се „Хапсбурговци ослободише данка" (стр. 43.), требао споменути, макар у загради: мир на ушћу реке Житве у Горњој Угарској 1606., јер је то врло важан мир. Добро би било, да г. 3. протумачи ученицима, шта је то „трансупстанцијагдгја" ? (стр. 53.). Говороћи о другој енглеској револуцији (стр. 53.), не би шкодило да је споменуо, да се она зове и „славна", Ље о^огјозиз ге\'о1и110п. Треба нротумачити ученицима, каква је то била дечја игра фронда? (стр. 56.).

1 В. монограФију Е. ^орабјса, Каг1отас. 2а§ге1). 1879.