Просветни гласник

ОЦБНЕ И ПРИКАЗИ

145

Треба много јаче истаћи, да је протестантска вера ,законски призната" аугсбуршким религиозним миром 1555. (стр. 9.) Г. 3. нема нраво када пише да су Улриха Цвинглија „исте побуде руководиле да се одвоји од католичке цркве као и Лутер" (стр. 11.) Јер, Цвингли је већ а рпоп поставио себи чисто практичан задатак, наиме да се, пре свега, бори против моралне и политичке корупдије „швајцарског Коринта", т. ј. да спасе своје земљаке од свију з-ала најамништва, које је у њих цвало као нигде иначе. 2 Г. је 3. требао протумачити ученицима, шта је то „предестинација" (стр. 12.). Добро би било, де је више коју рекао о славном шведском краљу Густаву Васи (1523—1560) и да је исгакао важноет његову за шведску државу и народ (стр. 12.) Ја бих изоставио ону реченицу о „самовољи и насилничвом поступању" енглеског краља Хенрика VIII. (1509—1547) спрам његових жена, као и о тому како се он чосто женио. (стр. 13.) То додуше није смело досад изостати ни из јодне школске књиге за историју, али питам ја, да ли је то ђацима и потробно? Када је већ г. 3. споменуо за Француског краља Фрању I. (1515—1547) да је био „реге с!е 1еМге8" (стр. 15.), требао јо споменути и то да је за његове владе цветала и индустрија и трговина. Г. 3. нема право када каже да је разлика између Еарла V. (1519—1556.) и сина му Филииа II. (1556—1598.) била и у овом: „Карло је био нопријатељ р еФормацији више из политичких но из религиозних разлога, а Филип је боо Фанатик, који је волсо не бити краљем но владати над нсворницима" ('стр. 23.). Јер, такве разлике између њих мије било, а онда ни спомонута карактеристика Филипа II. но одговара историјској истини. Филип II. је хтео да буде заштитник и световни поглавица католичке цркве, а не њен слено послушни син; он је хтео да утиче на политику, па чак и на догматички развитак католичке цркве. Духовници у Тпанији морали су у питањима организације и дисциплине сматрати њега, краља, својим поглавицом, док их је са св. столицом везивала само вора. Једном речју: никад није држава у новије доба успела да стече толика права над клиром, као баш Шпанрја за Филииа II. У питању политике и вере није било између шпањолских Хапсбурговаца никакве разлике. Сви су они имали о тим нитањима исте назоре. Код њих је ворска ревност тако тесно спојена са питањем о влаети, да се то двоје не да оделити. Они сматраху ссбе за праве заступнике католицизма, а не папу, који нема I никаквих материјалних помоћних средстава. 3 Међу узроцима опадању Шпаније за Филипа II. (стр. 24.) требало је споменути и прогањање Мавара. Исто је тако међу непосредним узроцима, који су изазвали нидерландску револуцију (стр. 25.), требало споменути и тешке и непра-

2 Б-г 1Гг1ес1г1сћ уоп ВезоШ, (ЈевсћкМе с1ег (1еи1всћеп Ее&ппаИоп, Вег1т. 1890., (Со11. Опскеп III. 1.) 601. Б-г МаПт РћШррзоп, ОезсМсМе с1ег пеиегеи 2еИ, Вег1т, 1886. 1. 118. 3 1)-г МагИп РћШррзоп, ^ез^еигора 1т 2еНа11ег уоп РћШрр II. ЕНваћеЉ ип(1 Нешпсћ IV., ВегИп, 1882., (Со11. Оискеп III. 2.) 84—87.