Просветни гласник

154

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

свећене л итературе већ биле стекле земљишта ио свима крајевима" (стр. 100.)- — „...Мирабо имађаите готово неугледну репутацију човека од нрекомерна уживања" (стр. 107.). — „У епоси се директорије истиче и онај човек, којему је било суђено да постане владаоцем у Француској". (стр. 118.). — ,..,у њој (Наполеоновој војсци) је био велики број знаменитих војних талената, који су изишли из недара демократије" (стр. 126.) и т. д. Осим донекле неуглађеног стила и неких некњижевних израза има у овој књизи доста и других језичшх погрешака. Еада ћемо већ једном добити школску књигу, написану правилним, чистим и бираним језиком! Хоћемо ли, и кад ћемо, и то доживети ? Зачудо доиста да наши писци школских књига још увек, ни данданас, када се на све стране не само виче него и ради и бори за националну идеју, не увиђају колико су потребне школске књиге, написане чистим језиком, и колико би оне користиле! Већ сам препоручио г. 3-у у евојој оцееи његова Средњег века, да се не служи пасивним облицима ни многим глаголским именицама, јер тога не трпи српски језик. То исто препоручујем и сада г. писцу, јер му је и Нови век пун пропуи таквих обока. „И ако пријатељи, подсећањеж на еудбину Хусову, одвраћаху Лутера..." „те була папина би усвојена..." (стр. 5.). — „У боју код Иавије (1525.) Французи буду потучени а Франсоа I. заробљен и одведен у Мадрид, где се закључи мир..." (стр. 7Л. — „Храбро заустављање Турака у Маџарској..." (стр. 8.). — „Племство... састави молбу, која буде предана намесници у Брислу". — „Егмонт и Хорн прво буду затворени па потом погубл>ени и . (стр. 25.) ит.д. Г. 3. употребљава „с чега" у значењу стога, зато; „двојити се" у значењу делити сс, разилазити се (стр. 5.); — „заводити" значи 'оег/пћгеп, стога не ваља: „његове (Лутерове) присталице почну заводити реФормацију" (стр. 6, и слично на стр. 88.); — „новачење" значи сИе ВеегиИегипд, зато не ваља: „да се стане на пут сваком новачењу у црквеним пословима" (стр. 7.); — „Пошто" није ни узрочни ни допусни везник као што га г. 3. употребљава (стр. 17. 20.); везник „иако" треба писати скупа а не растављено (стр. 5.). — Г. 3. пишо увек „чиј" место чији (стр. 18.). — Мссто „учествовати" (стр. 18.) треба суделовати; м. „држати предику" (стр. 20.) ароаовсдати; м. опслуживати цркву (стр. 20.) служити у цркви; м. Шпанац (стр. 23.) Шиањолац; м. Еатоличкиња (стр. 24.) Католикиња; ген. каквоће исказује се неодређеним прпдевом, а не одређеним (стр. 5. 30.); м. „купља" (стр. 34. и инач с) роба; г. 3. не зна употребљавати везник „пак", што се најлепше види на стр. 41 ; 3. л. мн. ппрег1ек1а свршује се на -ху, а не на -гие (стр. 50.); помоћни глагол је не долази увок напред, и зато не ваља ово: „а помоћу је тако званих интенданата сасвим потчинио провинције центру" (стр. 56.) и „а где је их и било" (стр. 85.) — м. „узети власт у своје шаке" (стр. 56.) у своје руке; „упростити" у значењу уегегп/асћ п (сгр. 69.); пош. р1. „неколика претендента (стр. 70.); „на ВестФалском миру" (стр. 71.) м. ВестФалским миром; „суштина" (стр. 74.) м. битност; м. „који су закупљивали земљиште за новац" (стр. 80.) закупнпци, и то тим пре, јер одмах затим спомиње г. 3. наиоличаре; „образован" значи деМШеЛ, ШеШдепГ, зато не ваља ово: „Париз... задоби готово неограничени утицај преко образованих иолитичких клубова " (стр. 106.); м. „одлучи од власти" (стр. 108.) боље одузе му власт; м. „такмичење (стр. 112.)