Просветни гласник

ИРОСВЕТНН 1'ДАСНИК

XIV.; хердег Орлеански Ссгр. 101.) м херцег Фидип Орлеански; ,,У савез с Аустријом ступи и Турска..." (стр. 112.) м. Пруска; зепаШб сопбикез (стр. 123.) м. зенаШз сопзиИа. Оволј је књигом п поштовани г. писад постигао и ученици су добиди оно што је главно , т. ј. стварно добру књнгу, јер моје стварне замерке нису такве да јој умањују вредност. А да се постигне и оио што изгледа да је сиоредно, т. ј. и формално добра књига, ваљаће у многом чему поправити и дотерати њен облик. Јер није бадава речено Еогта с1а! евзе геГ, и стога то не треба потцењивати. Војим се само да Формални недостатци не одврате, можда, остале читаоце од ове, иначе добре, књиге, јер би сами много штетовали. Поред замерака, исказаних дабогме у најбољој намери, држим да је ова књига засдужила бар оволико преноруке. Земун. Проч>. Дојан Михајловић.

Госиодинс Уредниче, У децембарској свесци „Просветног Гласника" од прошле године, донели сте рад Српског Хемиског Друштва од 15 октобра и. г., на ком је састанку г. Леко наставио своју иолемику, коју је имао са мном о вештачком ђубрету. Ја вас молим да донесете ово неколико реди, као мој одговор г-ну Л.еку.1 Пошто г. Леко није могао да продужи ту своју нолемику ни у Дежаку", ни у ,Земљорадничкој Задрузи", куда ју је био упутио, успео је, те ју је преко Хемиског Друштва штампао у вашем листу. Пада у очи, да г. Леко од неког времена чесго забавља Хемиско Друштво с покојом нолемиком, коју смо ја и он имали. Само то, што „Тежак" није хтео да прими нодемику свога опуномоћеног власника, иоказује најбоље каква јој је садржина. И одиста г. Леко није додирнуо у тој својој полемици ни једно ново питање, нити је раније изнесена питања ма чиме расветлио, већ је просто чинио упоређење између његовога чланка из „Тежака" од 1, августа п. г. и мога чданка из „Земљорадничке Задруге" од 31. августа п. г., изазивајући нову распру. П, по томе, излишно је говорити о тој подемици г. Лека, већ је довољно ако упутим читаоце на та два чланка. Али хоћу поводом оне адузије, ко.јом је г. Леко завришо своју полемику, да га подсетим : да је узвишеније тежити идеалима, но одати се грубом матернјадизму. Модећи вас, г. Уредниче, да донесете ово неколико речи у вашем дисту, част ми је уверити вас б мом одличном поштовању. Ваш искрени С. М. Лозани1>