Просветни гласник

200

ИРОСВИТНЦ ГЛАСНИК

(ВЈпе!;) и Анри (Непп) у Европи. Њихова испигивања и радови Лаја, Мојмана, Нсчајева, Шутјена, Лобзина и других научника смерају да ставе, насупрот данашњим разноликим мишљењима недагошким, одлучну реч поузданих чињеница. Нарочито се истиче на овоме пољу Стонли Хол. Његова јо заслуга гато је пробудио необичан мар према дечјој психо.1огији у педагошком свету Северно Америко. Он и његови учениди примснили су методе експерименталие психологије за практична, педагогака питања, ради проучавања деце, нарочито школске. Овај бивши номоћник Вунтов основао је г. 1883. прву психолошку лабораторију и прву катедру за педагогику у Балтимору, на Хопкинову универзитету, а за тим на Клерк — универзитету, где је постао доживотним председником ове установе. Холова .]е заслуга. што је тежигате егзактних педагошких истраживања за последњих десет година пренесено у Сев. Америку. Експериментална педагогика хоће да решава педагошка питања моћним и опробаним средством природних наука, т. ј. експериментима. Експерименти су у суштипи својој намерна питања упућена природи, која. сопственом снагом изнуђавају од ње одговор. Педагошки експеримонти су управ тачна и објективна проматрања појава, под упрошћоним прнликама, огледи уз припомоћ справа и направа, примоњени на поједине ученике и на. целе разреде, уз статистичка опажања. Педагогика поступа експериментално, по Мојману, кад испитује стварне васпитне односе систематским, контролисаним проматрањем, експериментима који мере и методама статистичким 1 . Оваким начином обрађивања, педагогика ће сигурно и стално наиредовати као наука; научни напредак у наставној и васпитној нракси могућан је само тада, кад се дете од рођења до пунолетства испитује у телесном и душевном ноглоду, нмајући свагда у виду недагошке сврхе, и кад се ради тога употреби објективна, експериментадна мотода истраживања, обележена егзактним посматрањом, статистиком и експериментом'. Експерименат хоће да ослободи посматрања недостатака њихових, да им контролише исказе и резултате. Експериментгша со нзазивају нова опажања иод нарочито изабраним ок иностима, подесним и иодешеним за испитивањс нашнх теориских претпоставака. Педагошки експерименти могу имаги индивидуални тип, кад се н. пр. приборима мере Физиолошке радње, кад се проучава брзина психичких појава, кад се врше огледи о пажњи, памћењу, осећајима. Има опет цео низ огледа, ко.ји се врше колективном методом. Тада се задају ученицима задаци и.ш вежбања, да их израде у исто време, н. пр. да опишу неки прост предмет. Тако је .1еклер задао својим ученицима, ради испитивања типова схватања, да 1 1)г. Л,ау — Т)г. Меишапп, В1е Ехрептеп1е11е РаЛадо^к I. 1905. стр. 9. 2 Псто де .10, стр. 18.