Просветни гласник

ЛЛУКЛ II НЛСХЛИ А

203

којп приређује и Феријалне течајевт И! експерилентално педагогике за учитеље; ради одржавања везе са својии сарадницима и ученицима, он издаје и нарочит лист „Во11еШпо тепзИе с!е! 1нћога1ш е зсио1а <1х реДа§о§1а врептеп1а1е т МПапо 1 ". Немачка. иначе чувена са својик иедагога, имала је до скора само једну нарочито иедагошку катедру, на универзитету у Јени, правца Хербарт-Цилерова; од скора је добила и другу у Кенигсбергу, где ће проФ. Мо.јман заступати експериментални правац педагошки. Тако је између свих нсмачких универзитета нпјпре добио представника експерименталне педагогике опај универзитет, на коме је некада Канг тражио школе за експериментисање. Покрај свих сметња, заснованим на традицији, и у Немачкој ипак стално напредује нови нравац педагошки, који се ослања на биолошке науке. Присталице Хербарт-Цилерова правца указују пажњу и новој обради педагогике. ПроФ. Шварц у Хали држи предавања с нарочитим погледом на експерименталну дидактику. По уверавању проФ. Лаја, ускоро ће Карлсруе добита прву педагошку лабораторију у Немачкој, уређену по плану ДајевуЛ Досадашњи радови експерименталне педагогике били су махом из области експерименталне и генетичке психологије, о предметима који имају везу са педагошким питањима. Такви су били нпр. огледи Крепелина и његова ученика Ерна (Оећгп) о индивидуалним особинама дечјим, о психичкој енергији у ученика; Ебингхаузова испитивања интелигенције помоћу т. зв. комбинационе методе, ношто је способност комбиновања, по њему, мерило интелигенције. Бине и Анри вршили су експериментална истраживања о интелигенцији париске деце, и о памћењу речи у ученика. Мојман је градио огледе о способностима школске деце у Цириху на основу памћења и репродукције речи, као н аџтрополошким мерењима. У Северној Америци је веома распрострањено испитивање деце у погледу природних нодобности њихових, како душевних тако и толесних; тамо јо много урађено на испитивању чулног опажања, оштрине вида и слуха, разликовања боја и тонова; испитивана је осетљивост деце нрема болу и температури, њихова мишићна снага и моторне појаве, игре и цртежи; природа представних слика у деце, њихово памћење, нодобност схватања и уобразиља; њихова естетична, морална и религиона осоћања. Стенли Хол је још 1880. г. чинио огледе о садржини дечјег духа при ступању у школу, на учоницима првог разреда бостонских школа. Уопште већина испитивања о телесном и душевном животу дечјем има обележје експеримотално-педагошко. Тако истраживања Лобзина о развићу памћења у школске деце, Нечајева о подобности схватања

1 Бг. 1.ау — Вг. Меитапп, Б1е Ехр. Рас1а#о&1к Ц. 1905. 112. стр. 1 Ђт. 1 ј & у — Бг. Меитаип, В1е Ехрепт. РбДа^о^Јк II. 1905. стр. 117.