Просветни гласник

204

111'0С11ЕТ1Ш ГЛАС1ШЕ

у учоника. За подагошку теорију и праксу важиа су испитнвања Мојмана о дечјем говору, као и новија њогова истраживања о образовању реченица у деце и развићу њихових стилистичких подобности. Нечајев је градио огледе са 700 ученика у Петрогаду, да би проучио механичко, мнемотехничко и рациоиадно учење иапамет у школи. Еигелспергер и Цигдер недавно су подвргли оиширном истраживању духовну и Физичку природу шестогодишњег минхенског детета, које ступа у школу. Изврсни су експериментални радови Виљема Стерна о психологији дечјих исказа, о темпу душевног рада њихова. У најновије време јавља се тежња у науци, да педагошки окспе- * рименти постану самостални, независни од психолошких истраживања, да со граде искључиво у смеру педагошком. Педагогика не сме да проси мрвице са стола теориске психологије, она мора свој хлеб пећи, она мора стати на своје ноге. Педагогика и дидактика морају саме ексиериментално да иетражују, а не да очекују резултате екснерименталне психологије.' Д-р Лај је први применио психолошки експерименат ради заснивања наставног поступка у правописној настави (1892 —1890). Добивене резултате Лајеве понова је проверио проФ. д-р Шилер у приправној школи гимназије гисенскс (Студије и огледи о учењу правописа 1898). Даљим својим огледима о психологији броја и о првој рачунској настави, поквзао је Лај да питања дидактично-методична треба решавати експерименталним методама. У свима својим радовима Лај је истицао велику дидактичну вредност представа нокрета, које дотле беху занемариване. Лај је вршно нарочите огледе о предетавама покрета при говору, у усмеиој настави, у настави певања, о схватању облика у школске деце, о типовима погледања и памћења, о психичком темпу и нсихичкој енергији у току дана и годишњих времена. Он је н. пр. нашао: да је психичка енергија ученика подложна дпевнин, месечним и годишњим колебањима, и да се креће у току дана у таласастој линији. 2 Авг. Мајер испитивао је појединачни и укупни рад ученички. Лоте СтеФенс градио је експерименте о економијн учења и показао да јо учење у целини (н. пр. неке песме) подесније него ли на одломке, јер тада прелази у механичко учење. 3 Милер и Шуман градили су огледе о брзини учења, тако исто и Кемзис. Ф. Шмит подвргао је иснитивању домаће задатко ученичке. Д-р Меснер вршио је огледе о читању у деце и одраслих. Лобзин о правописној настави, о настави цртања. Борст је испитивао како се може васпигавати истинитост исказа у школске деце, тако исто и Лобзен. Липман и Вендринер вршили су експерименте о исказима у дечјем забавишту. Книлинг је испитивао постанак представа и појмова о бројевима. Валземан је градио експериментална истраживања о Песталоцијевој методи рачунске наставе. Експериментални пут, као пут индуктивног, објективног испи1 Јјг. Бау, Ехрепт. БМаМк, стр. 576; 2 Исто д. стр. 417; 3 Исто, стр. 349.