Просветни гласник

НАУКА Д НАСТАВЛ

205

тиваља чињеница, најпоузданији је за решавање питања из области васпитања и наставе; оваЈ нови правад прошириће наше знање енпириских чињенида и даће педагогици обележје егзактне науке. Ну, оваку педагогику не може да створи један човек. На темељној изради оваке експерименталне науке морају радити многи и многи радници кроз дуги низ година. Представљајући област неутралну, експериментална педагогика кадра је искупити на заједнички рад наставнике свих школа, основних, средњих и великих; лекаре, богослове и ФилосоФе; све правце иедагогике, ради образовања педагошких хипотеза, које имају послужити као основица за експериментиеање. Овоме правцу могу учинити лепих услуга, прибирањем грађе, математичари, природњаци, филолози, историчарп и уопште, наставници свих струка. Сваки наставник може да суделује у радовима експерпментатора, да их поново изврши, провери, исправља и нродужава. Нови правац педагошки иде на то, да се више не ставља мњењу на сунрот — мњење, пошто се свако можо философски и психолошки, са извесног гледишта правдати и бранити. У експерименталној науци важи као правило: експерименти могу се само експориментима нобити. Додуше, само извођење експеримената могу вршити стручни људи, наоружани свима средствима експерименталне науке. Стога Хол препоручује наставницима: да знају руковати антропометриским методама, да знају експериментисати у свакој грани пеихоФизике чула и употребљавати најважније апарате; да знају предузимати истраживања о намћењу и асоцијацији представа, о подражавању и сугестији, да морају познавати слабоумну децу, уопште, да буду у експерименталној психологији као код своје куће. 1 Колико завилљивости пружају питања ове области, види се из делимичног прегледа радова, које препоручуЈу Лај и Лобзин, као најближе задаће експериментално-педагошког истраживања. 2 Тако су потребна даља иснитивања дечака и девојака, што се тиче разлика у памћењу, у типовима представљања, у чуствима и вољи, у периоднчности телесног и душевног развитка њиховог; о коедукацији разних полова. Потребно је темељно пспитивање проблема о памћењу и заборављању наученог градива школског. Наставпи планови, програми и распоред часова треба да се проучи на основу екеперименталног иснитивања колективне подобности за рад у току дана, недеље, месеца и гаколске године. Проматрања разреда као заједница за рад. Потребна су новија, савршенија мерења умора, јер су се досадашњи резултати тих мерења, на основу којих је цела настава пренесена за пре нодне, показали као непоуздани. Новија истражпвања (Блазек, Л.ај, мерења у Чикагу) говоре противу неподељене наставе. 3 Потребна су даља истра1 2е118с1тЛ рбЛа^о^зсће Р8усћо1о§1е е1;с. 1905. „>• 2. 2 Ж. Вет, Рб^а^овИс т 8уз1;ет. Бага1е11ип^, II. 1906. стр. 662. 3 1)г. 1,ау, Ехр. С1(1ак(;1к, стр. 103.