Просветни гласник

218

ПГ0СВ1ШШ ГЛАСНИК

А шта би сс о боји метала могло рећи? Погдедајте само, на овај табллци имате прегдедно сређене метале, па дед' да видимо, ко ће умети лепо рећи о њиховим бојама? Да чујемо од тебе Мидораде. Ја видим, господине, да ту на табди има свега три бојо и то: сива, жута и дрвена. Е. депо, ево видите: ова сива боја није свуд иста, јер да ли је овај комад сребра исте боје са овим комадом алуминијума? А Борисдаве? — Није исте боје, сребро је више бедо, а адуминијум сив. А знате ли сад, који је метад црвене боје, истина не као крв, већ више ман>е затворено-црвен ? Зар се нико не сећа, какве је боје нов бакрач и од чега је?! То зна сигурно Добросав. Нов је бакрач затворено црвене боје, а обично се прави од бакра. А дукат какве је боје? Мидосаве. — Дукат је жуте боје. Скован је од ? Мико. Од злата, господине. Према томе каквејебоје здато? Деде Радисаво. — Здато је жуте боје. Ево погдедај, Ђорђе, кроз ову плочу, на којој је врло танак листић злата, па нам реци, какву боју видиш? — Видим зелену боју. Ето видите, да је злато у врло танким листићима зедено боје. Као год што је овде злато променило боју, кад се развуче у танке листиће, исто тако мењају боју и неки метали, кад се спраше. Н.пр. Антимон је беде боје и јаке металне сјајности, а кад се ситно истуца, ево какав је. — Црн прашак. А какве је боје она квака на вратима? Шта мислиш Борисдаве? — Квака је жуте боје. А ми рекосмо, да је и злато жуте боје, па сад да није и квака од злата? Ви већ знате, да није, а ја ћу вам рећи, да се та маторија зо.че месинг, а то је тедо постало, кад смо Си стопили са 2п Стапањем два или вишо метала уједно граде се т. зв. легуре., којо се разЛикују од метада, од којих су постаде, и по боји и по тврдоћи и тачци топљења, а могу на ваздуху боље да се одрже. Због тога су од ведике практичне вредности. Н.пр. бронза је легура Си и 8п; од ње се дију тоиовн, звона, статуе итд.; ново сребро је дсгура од Си, г Ап и Ш. Од метала само се Ее и Си чисти употребљу, а сви остади обично у дегурама. Шта је дегура ? Кажи нам ти Идија. — Легура је ново тело, које се добија стапањем два или више метала. А да ди је и жива метал? Реци ти Љубиша. — II жива је метал. Па можемо ли у легурама заменити један метал живом, пошто је и она метад? А Стеване? Код легура можемо на место једног метала узети живу. Кад у дегурама заменимо један метад живом, онда постаје амалгам. Постоје разне врсте амалгама, а највише се употребљује амалгам калаја за грађење огледада. Метади, дегуре и амадгами ненровидна су тела. Сем боје код метала примећујемо још и карактеристичну металну сјајност. Ево погледајте, овде сви металм имају своју сјајност, а ако их још угдачамо, постаће н. пр. Ее, Си, Р1 и други тодико сјајни, да се у њима можемо огледати.