Просветни гласник

16*

НАУКА И НАСТАВА

22б

ИОТОРИОКИ РАЗВИТАК УНИБЕРЗИТЕТА

Универзитет као највиша иросветиа институција још од постанка свога имао је исту ону културно-просветну задаћу, коју и данас има т.ј. неговао је и ширио целокупну савремену науку, па му отуда и име универзитет (ишуегвИаб). Први универзитоти су средњевековна тековина, а појављују се у XII веку као оригинална просветна новина, независна и Формално и материјално од тадашњдх највиших научних центара, децедената закржљале римско-јелинске просвете, који више нису могли да подмирују потребе бујнијег душевног живота. Неће бити на одмет, ако овде рекнемо коју реч о највишим просветним заводима онога времена. То су биле т. зв. манастирске школе, које су се издржавале од задужбина па су их с тога Немци и називали бПШзсћиЈеп. Те су школе цветале у УН1 веку, а основали су их и њнма су управљали калуђери, који су сачињавали учени сталеж раг ехсе11епсе. Од тих школа била је најчувенија она у Туру, којој је ударио темељ Алкуин (АПшшз) родом Англосас, најученији човек УШ века и учитељ и познији саветодавац Карла Великог. Турска Алкуинова школа била Је узорак, по коме су осниване школе и на другим местима у ФраНцуској као н. ир. у Арасу и у Сен Аману. У Ллксеју, у Француском кантону От Саон, основао је Алкуинов ученик Анжелом школу, која је на велики глас изишла. Други опет ученик славнога Алкуина био је Храбан Маурус, оснивалац школе у Фулди. Луиус, ученик Храбанов пресадио је наставни систем свога учитеља у Феријер, у Шамнањи, неки Отфрид у Вајсенбург, а Волафрид Страбус у Рајхенау. Према томе Храбан је био посредни оснивалац манастирске наставе у Немачкој. У XI веку нрославиле су се Бернвардова школа у Хилдесхајму, Мајнверкова у Падерборму, па школе у Бамбергу, ХиршФелду, Бремену, Келну, Утрехту (где се почео учити и грчки језик) Гелдерну и у Албанском манастиру код Мајнца. У времену између УШ и XI вока сем Немачке и Француске и даиашња Швајцарска је добила манастирске школе. Са школом у Фулди такмичила се школа у Санкт-Галену, која је у IX веку постигла свој врхунац. Из те школе изишли су многи славни људи као (Јаломо; Ноткер Балбулус, прозван светим, Ноткер Физикус, ученик Балбулусов; Ноткер Лабео назван и Теи1:ошси8; итд., који су били дика и понос ове школе од IX па све до XI века. Манастирске школе рапидно су напредовале ако и не толико због ансолутног прогреса, колико због спољашњег еФекта. У Француској је под Јованом Скотом Еригеном била на далеко чувена Париска школа, коју је још већма подигао Жербер. Жербер је рођен у Оверњи, у месту Ориљаку. Научивши у Каталонији арапски језик он беше наставник у Бобију, где јо спремио изврсне снаге за школе у Сен Жермену и Орлеану. Гувена су у то доба биле и школе у Флерију, Анжеру и Шартресу. Талијан Ланфранк подигао је исте такве школе у Енглеској: у Лондону, Линколну, Саи Албану итд. Нормандија је дала неколико својих учених сннова, који су основали школе у Нормандији, Енглеској и Доњој Италији. На велики глас изишла је школа у Сагерну где се ирви иут иочела учити модицина, а исто тако и у Анжеру, где се училе правне науке.