Просветни гласник

III ОСВЕТНИ ГЛА01П1К

Настлвни ирсдмети у свшг тии пајвпшим школама били су: арктметика, граматика и гсометрија (т. зв. 1гтчт) и музика, астрономија, дијалсктика и реторика (т. зв. диасЈгтшп). То су бплн предмети, који су предавани у свима школама, а осим њих овде онде учио се још н грчки језик, красноиие, архитектура и миниатурно сликарство. Највише времена трошено јо на музику, али усиех поред свег тога бсше врло слаб. Најугледнији иредмет била је дијалектика у везн са богословском нацком, одакле је доцније и постао назнв: схоластичка философија. Од латинских аисаца највише су читапи црквени, а од светских, проФаних само најбољи. Незнабожачки, класични писци нерадо су читани, али су неки ипак читани као Виргилијо, Хорације, .л Овидије, а од прозајичара Цицерон и Салустије. Боетије пак, Макробије и Марцијан Капела били су тада у „моди". Граматика се учила по Ирисцијану, а још више но Донату. Из тога врсмена имамо п неколико слабих радова граматичких и лексикографскпх. Дијалектика се учила ио Боетију, Касиодорију и Исидору. Грчки језик почео се први пут учитн у Кентрберију у Енглеској, куда га је пресадио Теодор са Тарзоса год. 668., а одатле се раширио и по осталим англосаским школама. Араиски језик учили су само по где који у Шпанији и на Сицилији, у осталим школама вије било за то прилике. За источне јсзикс може се у опште рећи, да нису били предмет наставе. Златно доба манастирских школа оних времена навестилаца универзитста крајем XII века примицало се своме паду, јер се осетила погреба за вишим образовањем у другом правцу. Њу су осетили и калуђсри, манастирски учитељи, а и учени световњаци као што је био познати схоластичар XII века Легар Абелар и онаје управо и створила прве универзитете, који су манастирске школе бацили сасвим у засенак и учинили их излишним. Иариз и Болоња биле су мајке (а1та та1ег) средњевековне науке и образованости, она прва за дијалоктику и богословију, а потоња за римско право. Наставници париске и болоњске школе, које се због свога устројства, система предавања, обима науке, слободе предавања и слободе студената сматрају за прве универзитете. били су најученији калуђери и световњаци онога времена. По угледу на париски и болоњски универзитет иосле кратког времена огворен је универзитет и у целој Европи од Иортугалије па све до Пољске и Угарске, од Напуља до Копенхагена и Упсале. Тако у ХШ веку отворени су универзитети у: Падови, Напуљу, Ферари, ОксФорду, Кембриџу, Тулузи, Орлеану, Лиону и Коимбри; у XIV у: Прагу, Бсчу, Хајделбергу, Келну, Ерфурту, Павији, Анжеру, Хуески (у шпањолској покрајини Арагонији) у Кракову; у XV. веку у: Бирцбургу, Лајпцигу, Роштоку, Девену, Базелу, Инголштату, Тибингену, Саламанки, Валенцпји, Глазгову, Иешти, Упсали, Копенхагсну и Анколи; у XVI у: Витенбергу, Франкфурту на Одри итд. На универзитетима предавана је у првим почецима богословија и право и тек доцнпје медицина, али у то време универзитет још није био подељен у Факултете. Иодели у Факултете далајеновода свађа између калуђера, који су нросили милостињу и наставника иарискога унвверзитета. Наставни језик био је латински. Универзитетски студенти беху привилегисани сталеж и звали су се зско1агез, а у прво време заједно са наставницима, који се зваху та§181;п, сачињавали су шиуегзИаз. У доцније време делила се ишгегзгиз зсћо1аппт од оне