Просветни гласник

НАУКА И НЛСТЛНЛ

227

та§181гогит. Прву и најважнију привилегију издао је год. 1158. цар Фридрих I. т. :ш. „АиЉепИса ћаћИа сцш1ет-, којаје сачињавала један део постојсћих дрлгавних закона и била је увршћена у збориик грађанских закона (согриз шпз С1уШб). И неколике римске иапе скренули су своју пажњу на универзитете, бринући се за њихово и материјално и морално благостање. Ту ваља особито истаћи папу Александра III. и Хонорија III. Из до сада реченога види се, да су универзитети средњевековна тековина и да су плод научног живота, који се почео развијати у IX и X веку, а у XI и XII је тако бујан био, да је за неминовну последиду имао универзитете, научне дентре у савремоном духу. Универзигети сродњега века по своме устројству делили су се у три врсте: а) Оиштчнски универзитети у Италији. Врховни надзор над њима имале су општине, чији су магистрати санкционисали правила, донесена од универзитета; одређивали су и' исплаћивали плате наставницима; кажњавали су потоњо новчаном казном, ако су неуредно држали продавања, ако су прескакали научни материјал, ако нису крајем године испредавали цео нредмет итд. У разним местима и у разно време власт општинска мењала се, тако су неке општине као болоњска повериле администрацију докторској колегији. У почетку су нроФесоре награђивали сами слушаоци и то је тако трајало све до 13 века, а у Болоњи чак до 14, тек после тога времена нлаћао је профосоре магистрат. Болоњски универзитет као наЈстарији у Италији са чашћује тврдио, да само он једиаи има право, да предаје согриз шпз и позивао се на конституцију цара Јустинијана „Отпет гариђНсае" о регулисању правних школа у Италији. Болоњска теорија није продрла, али од тога времена сваки „8(ш1шт §епега1е" (катедра за поједини пр^дмот) морао је претходно потврдиги цар или папа Та теорија нашла је велике примене у Немачкој, али талијанско општине мање више нису хтеле чак ни у XVII веку да знају за утицај цара или папе, ного су саме уводиле „з1исНа §епегаНа" али за „шз (1ос1огажП" морале су се и оне обраћати на једну од универзалних дистанција: на цар,1 или на папу. б) Канцеларски универзитети. У Француској и у Енглеској оснивали су универзитоте и о њима су водили бригу: владике и црквене општине. Иредставник оснивача, који су заступали утецај цркве на униворзитот звалн су се у Паризу, ОксФорду итд. сапсећапиз, а у Анжеру зсћоћчзНсив. Они су би.ш председннци на испитима и давали су оспособљеним људима ираво, да смеју предчвати. И у Болоњи је од 1219 год. постојао овакав канцеларијат. Битни део историје развитка универзитета сачињава борба канцелара са универзитетом. ПроФесори на универзитетима нису имали плате, него хонорар од слушалаца, приходе од црквеннх добара и т. зв. соПе§та (1о1а1а т. ј. пансионата, у којима су сиромашни схолари имали бесплатан стан и храну. в.) Државни универзитети. Фридрих II (1296—1327) основао је универзитет у Напуљу, на коме су профссори нмали карактер државних чиновника. Држава је регулисала и исплаћивала им плате, а студентима је забрањивала, да иду на туђе универзитете. Средњевоковни пшањолски краљеви при оснивању униворзитета угледали су се на Болоњу, Париз и Тулузу. Од 14 вока су и немачки н онглески кра-