Просветни гласник

240

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

се једна плитка оаза пептчара у исконском терену. Клокочевачки кречњак није изолована партија. Он је у вези с црвеним пешчарнма Поречко Реке."

СХХ Збор (10. декембра, 1905. год.) 1. Приказане су кљиге стигле посдедњог меседа Геолошком Заводу. 2. Мих. Ћ. БлагојевиИ издаже своја проматрања водених жида у Београду: „Приликом копања' темеља за кућу коју подиже руско друштво за осигуравање на Теразијама, имао сам придике посматрати водоносни материјал београдског терена. Он је овде, као и у целој београдској околини, кречовита глина, која је врло компактна док је у недирнутом слоју, а која се лепи и распада под утицајем суше и влаге. Глина је жућкасто беле боје, по кад кад узима облик плавкасте глине, но ређе. У маси својој садржи неки лискуновит минерал, а по кат-кад виде се, али вржо ретко, отисци од петреа>аката. Ова глина, и ако изгледа да је неслојевита, ипак се опажа, онде где су слојеви различно обојени, да је слојевита, а кад су проФили ове глине дуже нремена били изложени суши, онда они изгледају шкриљасти. На другим местима, где је копано дубље испод ове глине налажена је плава глина, а изнад ње нека пепељава земља, у којој се највише находи оног лискуновитог минерала и коју бунарџије зову „муљ". Изнад „муља" је цигљарска земља разне дебљине опет са, лишчицама лискуновитог минерала, а ове покрива културни слој земље. На проФилама, који су приликом грађења темеља за поменуту кућу награђени види се. да је глина јако испресецана жицама, које се од остале масе разликују материјалом. Оне су прсстављене жутим млазевима, у којима се налазе као снег бели уклупци меканога карбоната (креда), Влиже повришни жична је маса била жућа него у дубини. Пад ових жица је преко 60° и по свему престављале су тип простих рудних жица, бсз гранања. Правац им је као и код рудних пукотина — север — југ са малим одступањем источно и западно. Дубина њихова јо веома различна: испод једног метра, а каткад су тонуле толико да им се дубина није могла проматрати. Дебљина њихова такође је променљива; па и једна иста жица мењалаје дебљину од неколико десиметара на неколико сантиметара, да се опот прошири на неколико десиметара. Ието тако био је и међусобни распоред њихов врло различан. Ове су жице испуштале воду на разним нивоима, ирема годишњем времену, али оне су биле влажне од врха до дна. Жичне пукотине нросецале су не само водоводну глину већ и све слојеве земље над њом. То се могло лопо проматрати при јакој суши у ме-