Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

241

седу августу. Из цедокупног опажања дајо се извести да се копањом бунара не мора вода увек наћи, ма се тражила на једном истом терону. Ако се копањем не наиђе на водене жиде, ил.и се паиђо иа плитке жице, које не иду дубоко и имају незнато протезање, вода се или неће наћи или ће је бити врло мало. Ово се може десити и на терену високом као и на терену много нижем од првога. По саопштењу бунардија у плавој гдини налази се врло ретко вода. Често се дежава, да и оно мало воде што се нађе у горњоЈ водоносној гдини, несгане кад се наиђе на плаву глину. Она отекне на додирној равни ове глине. Према томе изгледа да прво номенуте водене жице не иду даље од подино водоносне глине." 3. Др. Александар Зега издажо резул.тате анализе киселе воде, која се налази на путу идући косовском железнидом првој штацији Елез — Хану — управо између Старог Села и сел.а Кучкова. — „Вода је бистра, киселог укуса и садржи : суиог остатка на 160° 2,2230 грама у литру воде; губитак при жарењу 0,0787; 810, 0.0854; Ее 2 0 3 0,0031; А1 2 0 3 0,0050, СаО 0,5967; М§0 0,2780; 80 3 0,0243; слободне СО, 2 1,4366; алкалија Ка^О и К 2 0 0,2425, С1 2 0,0476. 4. Ј. М. ЖујовиИ: о ерупцији вулкана Неле на Мартиници. Приказ магистралног дела: 1,а Мои1;а§ие Ре1ее е1 зез егирИо п8 од А. Лакроа. Ре®ерент започнње исказом да су штудије оне грозне ерупдије тога вулкана од 1902. год. учиииле етапу у истори.ји вулканологије. Те су штудије изнеле три нове особине у процесу вулканизма: појава врелих вијора, Формација конуса навирањем и екструзијом и Фбрмација кварца у лави. — „Врели оркан, који је 8. маја 1902. год. у једном магновењу запалио све што је могло горети, порушио све грађевине у вароши Сен-Пијеру и спржио и угушио на 28.000 људи, сјурио је са врха Пеле низ падину огромну количину вреле паре и врела пепела. Сем вреле водене паре у њему је било и сумпорводоника, а сем пепела билојепеска, шљунка, рипа и етећака, све од здробљених стена а не од сувремене лаве. Тај црни парни облак био је врео између 230° и 210° С, а снага му је била толика да је велике стећке снео чак до морске обале. То је била густа емулзија паре и пепела; овај се депоновао као један доста дебео слој по великој просторији. При тој ерупције на врху вулкана постало је ново кубе навирањем лаве у месту (која се није сливала низ надину), инјекцијом течних жица у окорелу периФерију; избијањем секундарпих кубенцета и екструзијом једног чврстог лавичног зупца кроз средину кубета. Овај зубац постао је од лаве, која је очврсла пре но што се кроз отвор кубета испољила, а испољавао се поступно под јаким потиском оздо, при чему се и глачао о чврсте дуваре отвора. Форма 17*