Просветни гласник

266

просветнп гдасник

РеФерат г. Ђоке Анђелковића гласи: Г^давиом Просветном Савету Прегдедао сам у рукоиису Физику од г. Јелепка Михаиловића асистента на метеоролошкој стацији намењену за ниже разреде наше средње нгколе. Да бих могао што правилније ценпти ово дело ја сам своја посматрања о онол што сам прочптао свео на ове тачке. 1. На начин излагања ове науке намењеие ученицима III разреда наше средње школе са меродавним погледима стручних људи. 2. Погрешке које су се поткрале г. Јеленку и то (1) погрегпке у научном излагању поједппих закона и тумачења иојава (2) омашке. 3. На оцену самога дела са нарочитим мишљењем. I. Од почетка до краја (на 448 стр.) начин излагања код г. Јелепка је дескриптпван, често, впгае него би то требало. Ту се описује појава, за тим оглед са справом која је потребна за њено извођење. За тпм се узме један два иа и вишо сличних појава па се и оне оппшу у истом пространству а после свега овога се изводи закључак који утврђује: или иојам или факат или и сам закон. 'Гакав је случај нир. кад се хоће да створи појам о тежинп усипањем живе на руку, а после у чашу па за тим усипање воде у чашу (§§ 31 и 32) тако у §§ 42—47 при утврђивању норме о тежишту а после се продужује опис огледа од споредне важности (§§: 48, 49, 50. 51 итд.). Такав је начин спроведеи кроз цело дело, те му је величина већа него што треба за уџбенике физико у III р. По мојем рачуна&у дело би изашло на 18—20 табака осредње осмине ако не и више. Мсђу, тим, по начину пзлагања два немачка иисца који су ми при руцп, Физика за нижу гимназиску наставу не пнше се тако. У књизи од 1)-г Жас1г- а и 1)-г Ј. ОсШгсг 7-а: бтипЈпзв <1ег ^а1иг1ећге 1иг сИе Ш(;егеп (Лаззеп <1ег МШе18с1ш1еп) начела за израду дата су у овим јединим тачкама. 1. Свагда се иолази од појаве, тако, да се појмови стварају природно. 2. Од нојава узимпју се оне које су најпростије најиршмамљивије и оне које су велшш мислиоци испитивали и тим о њима створили своје погледе. Сем тога појаве које се износе стоје у везп са историјом Физике (види нпр. Хидростатику и Статику ове књиге. 3. Излагање је стално у вези са пређашњпм. 4. Појаве се не ређају без везе делова са целином већ се граде све већа и шира посматрања. Улоређено ово излагање са излагањем истога материјала код г. Јеленка утврдило би се само то, да је г. Јеленково излагање сложно са оваквим само у тачци 1 и нешто са тачком 2 а да је излагање по тачци 3 .једва нешто подударно а по тачци 4 никако. У истом и још доследнијем правцу н смислу је израђено дело г. Бернера за ниже гимназије које је написано скроз методски. Задржавајући горње принципе индуктивног и дедуктивног излагања Физике као науке и то: за мижи ступањ: јаче претежу посматрања огледи и индукција а у вишим не напуштајући ово истичу се аксиоме, посматрања н дедукције Формулисане у математичком облику као закони физичких појава са огледним доказивањем .