Просветни гласник

РАДЊА ГЛЛВНОГ ИРОСВЕТПОГ САВЕТА

267

Примера ради иавешћу пзлагање извесних појава и закона за ншке разреде. (1) Реч је о општим особинама и то непробојност или испуњавање простора. § 2. Искуство. Ако се хоће да продре у неко тело осетићемо : или, да се тело одупире павали (чврста тела) илп се размиче испред навале (тетаа и гасовита). "дакон Простор који неко тело већ заузима не може неко друго тело заузети. Огледни докизи: 1. Пуњење неке Флаше нодо.ч кроз левак (х) кад левак стоји лабаво (в) ако се левак угврди у каучуновом запушачу 2. Ако загњуримо чашу у воду доњем отвором ваздух у њој сиречава цродирање воде. Кад чаша стоји управно а ако се нагне изаћп ће мехури ваздушнп. 3. Гњурачно звопо. (2) Цв.чтарно кретање. Овде се прво износи закоп центрипетално силе, за тим њен утидај на тело да га скрене са нравда кретања по тангенти иостало утицајем тренутне силе иосле чега ностаје кругкно кретање. За овим објашњава иостанак центрифугалне силе сазаконом: да она зависи од величине полупречника круга и величиие масе. После овога се у једном низу рођају: 9. разних појава и оглода који се тумаче законом центарног кретања сила. У том духу је израђена цела књига. Ту се изнесу искуства огледи н затим утврде- аојмови аринцгша, а досле стварају закони којима се тумачи читав одељак. Разуме се да је оваква књига само добро израђен нодсетник, а наставник је она снла која свему дајо живога и књизи и ученпдима. 2. У овом делу изнећу из дела г. Јеленковог нетачпости у излагању које ваља кориговагп. (1) Тако је осетна погрешка учињепа код одредаба о кретању. Појам о брзини није тачно изведен и ако је нравилно отпочето посматрање тј.: да кад два човека иду истим путем па један дође ранпје до извесне болеге а други доцнпје. Опда је било потребно изнети протекла времена <; и на томе путу 8 па упоредити 8:1 и 8:1' чији би резултат дао иојам о брзини као нарочптом степеиу кретања узетом по времену. (2) Неправилца је примена трајне спле на нроизвођење једиако убрзаног кретања. Тако би но тумачењу г. Јеленкову исцало да то кретање производи стално иромењива сила која у првој секунди саопштава убрзање 9,81 м. а у другој са два аута већом силом производ V = 2. 9,81 = 2. д. што није тачно јер је земљино цривлачење трајна сила. (3) При обради звука удаљена су два огледа од којих бн по једном: тело што звучн ТЈ)еатало (осдиловано) а по другом би се та трептања предавала ваздуху тј. његовим молекилима који би се слоја молокилма па други прснашали тронтање до уха. (4) објашњења подеиих таласева су погрешна, јер по г. Јелепку таласни брег постаје згушњавап.ем водених молекила а таласни до разређивашем, док је узрок тиласању разлика у хидростичпом иритиску, тако, да водени стуб који мора пасти вуче земља до хоризопталие површине а после по закону циерциЈе пде ниже док међу тпм у суседном елоју иостаје •брег итд.