Просветни гласник

радња главног просветног савета

269

лојаве, које се саме ређе јављају — нису тако свакидашње, и на послетку долази тулачеве огледа и извођење иравила или закона. ЕГисац је добро иогодио пут да се иостигне сврха истакнута савременом иотребом Фнзичке наставе. Овај начин — ићи од простијега ка сложени.јем — буди интересовање код ученика, наводи их на размишљање и изазива тежњу, да сами посматрају сличне по.јаве, тјмаче их и класиФикују у групе којима припадају; физпчки закони постају им простаји и разумљивији, а знање тако добијено остаје им трајно. Диљ јс на тај начии иостигнут. Распоред одељака је добар и ириродан. На прво место долазе „ Отите особипе материје" затим „ Механика чврстих тела" па „Механика течних тела" „Механика гласовитих тсла", „Наука о звуку" „Наука о тоилоти" „Наука о свстлости 1 ' ,,Наука о магнетизму " и „ Наука о електрицитету". Материјал је у делу тако обилам, да ће бити врло тешко готово немогуће прећи га у III разреду са 3 часа недељно. Нарочито још кад се узме у обзир да 1 час обично оде на пронитивање учеиика где их је велики број. — Бисац је то уочио, и добро је учинио, што јс многе одељке у рукопису означио звсздицом који би се имали штампати ситнијим или у опште другим словима, како би их наставници у миогобројним разредима могли изоставити еасвим или им мањс пажње поклонити без велика уштрба ио целину. Од два неизбежна зла мора се бирати оно које је мање. Иисац је јамачно имао на ум-у иепотпуност наших физичких кабииета, те је унео велики број слика, да олакшају наставу. И то је добро учинио. У недостатку пнструмента, често сама слика каже собом више и боље, пего лн и најбољи опис такав какве појаво. Иа и иначс, слпке су добро дошле и ондо, где бн кабинетн били баш и потпуни. Оно нодсећају ученике иа оно што су у пгколи видели, нагоне их да ионављају у мислима шта је и како наставник иа часу радио, и на тај начин поиеке ситније појединости које ннсу добро уочили истакну пм се јаче — не могу им отићи у заборав. Осим тога, саме слпке доста уиућују ученике, да много огледе покушају сами нзвршпти конструшпући инструменте нз стварчица које су им навек при руцп, или до којих се лако може доћн без всликих трошкова. Тиме се развија воља за збирком аиарата, за самосталан рад н за сам предмет. Ну не мнслим овим рећи, да треба у уцбеник унети и излишне слпке, којих има приличан број у овоме делу, а без којнх со можо бити. Ту нодразумевам слико од којих се две или вишо одпосо на једну и исту ствар. Тако н. пр. за помрачење сунца и месеца има две слике а довољна је једна; за лупу или прост шикроскоп има нреко десет слика које представљају разне облике, а довољна је једна или највише две и т. д. Даље има слика, које не би никако требало уносити, него их дати ученнцима као задатке да их сами израде. Такве су слпке н. пр. под бр. 253, 264, 255, 256 и 257. Оне се односе на конструкцију ликова код СФерних огледала, кад предмет заузима разпе положаје ирема огледалу. Исти је случај и са сликама под бр. 298, 299, 300 и 301 које се односе на конструкци.ју ликова код сочива, кад предмет заузима разне ноложаје према сочиву и т. д. Има још на много места оваквпх слика које би требало из текста нзоставити, а у току године задати их ученицима на израду. Од 452. слнке у тексту, могле би се згодним одабирањем оваквих и њнма сличпих изоставити једна петнна без икакво штете по сам предмет, а н уџбеник био би знатно краћи. Иошто има врло много изгледа, да ћемо у најкраћем времену, можда већ идуће школске годпне, добити ново иаставне нрограме са утврђеиим бројем часова свакога предмета у појединим разреднма, и — по свој прнлици