Просветни гласник

270

Ш>ОСВЕТНИ гллсник

— тн ћо програми бити нраћени п упуетвима за прсдавање, то сам згашљења да г. писац причека још мало и ово дело подоси према повомо програму и евентуално новом броју часова. Нарочито је то потребпо још и из разлога, док се не утврди п ирограм из Математике, јер многи одељцп у овоме делу третирани су па основу математичког знан.а, које су ученицп ранп.је стекли или стичу у самом III разреду као н. пр. рачунање са општим бројевима (Алгебра). Ако би се нрограм пз Магематике изменио, морале би се по свој прилидп извесин деловн Физико на други начин третирати илјј сасвим изоставпти за ниже разреде и т. д. 15. јула 1905. год. Београд. Максим ТрпкониК ПрО'1'вСОр По саелушању роФерата г.г. реФероната Савот је одлучио: да се „Експергшентадна Фи;шка за нижс разрсде средњих школа", од проФ. Јеленка Михаиловића, због сиоје онширности и нсдовољне сређености не може употребити за уџбеник у средњим школама. Ну, ако би г. Михаиловић хтео да је према напоменама г.г. реФорената скрати и исправи, Савет му напомиње: да уџбеник за физику у III разреду средњих школа не сме изнеги вишо од десет штамианих табака заједно са сликама. Пошто је г. д-р Стеван Марковић у својем рсФерату нзјавио да не лседи награде за њ, то му је Савет није ни одредио, већ је г.г. Ђоки Анђелкокићу и Максиму Трпковићу, у имо хонорара за њихове радове о овој књизи, одредио по тридесет (30) динара. VI Прочитан је реФерат г. Ристе Ј. Одавића, проФесора, о ];њизи: „Ђакон Авакум, ис/горијска слика у 2 чина", од Мих. Сретеновића, учитеља, у издању књижарниде Боже 0. Дачића и комнаније, који су модили за одобрење да се њихово издање ове књиге може употребљавати за поклањање ученицима иароднпх школа и да се може набављати за ученичке п школско књижниде. РеФерат г. Ристе Ј. Одавића гласи: Главном Просветном Савету На пптање: да ли се књига г. Мнх. Сретеновића „Ђакон Авакум", нсроријска слпка у 2 чина, мбже употребљавати за ноклан.ање ученицнма народних школа о годшнњим исиитима и да ли се може набављати за ученичке и школгаге књижице? —• част ми је нослати овај свој одговор. У тежњи да знатније исторнјске моменте п драмски прикаже, латио се г. Сретеновић, у овом случају, иохвалног алн врло тешког огледа, да тако обради и нримерну пожртавност ђакона Авакума. Без иретензија да од те грађе изради драму, иисац се задовољио скромним именом „историјска слика", а тиме је и мене, као реФерепга, разрешио од иначе потребног разгледања овог дела као чисто драмске творевине. Драматско облпчје овога дела згодно јо само због нопосредиог псказивања мисли и осећаја, и а.;о би епска обрада ово грађе била захвалнија и за писца и за читаоца. Закулисна радња на-